Država može da otkupi potraživanja radnika

I po ranijim i po novom predlogu, norme predviđaju da kada preduzeće ode u stečaj, svi zaposleni dospevaju na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, gde imaju pravo na novčanu nadoknadu, u zavisnosti od vremena provedenog na radu, najduže do godinu dana. Oni, naravno, imaju pravo i na neisplaćene zarade do kojih eventualno mogu da dođu tek kada se okonča postupak, koji inače traje godinama. Pritom, samo za prvih devet meseci koji su prethodili stečaju zarade radnika nalaze se u prvoj liniji prioriteta, dok sva ostala potraživanja, od plata koje im nisu isplaćivane ranije, pa do nadoknada i otpremnine, nalaze se tek u četvrtom isplatnom redu.

Retkost je to da iz stečajne mase ostane dovoljno novca za radničke plate, čak i za one iz prvog reda isplate, jer i kad se imovina preduzeća proda, to najčešće nije dovoljno za izmirenje svih obaveza. Iako ne postoje podaci o tome koliko je radnika uspelo da naplati svoje zarade, zna se kolika su dugovanja po osnovu rada, i u Ministarstvu privrede kažu da ona iznose nekoliko desetina milijardi dinara.

– Ovim pitanjem su se bavili ne samo domaći sudovi već i Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud i Vrhovni kasacioni sud. Pravo na minimalnu zaradu je osnovno ljudsko pravo, koje pripada svakom zaposlenom. Primarni obveznik je poslodavac. Ukoliko država ne obezbedi efikasnu realizaciju ove obaveze, tada i država ima odgovornost za neisplaćene zarade. Zbog neisplaćenih zarada nastali su ne samo egzistencijalni problemi već i nemogućnost ostvarivanja zdravstvene zaštite i prava po osnovu penzionog osiguranja, kažu u Ministarstvu privrede i dodaju da država ima obavezu da ovo pitanje reši i na osnovu direktive 2008/94/ Evropske komisije.

Prema najavljenim izmenama Zakona o stečaju, minimalne zarade radnika obaveza su u prvom isplatnom redu. To znači da se prvo one namiruju. Takođe, Fond PIO dobija obavezu da reguliše penzioni staž zaposlenih, nevezano za to da li je poslodavac dok je firma bila aktivna uplaćivao doprinose. Ali Fond zato stiče takozvano regresno potraživanje prema stečajnoj masi. To znači da iznos potreban za uplatu radnog staža zaposlenih Fond pretvara u svoje potraživanje od firme u stečaju.

Prema novim odredbama, u drugi isplatni red ulaze preostala potraživanja zaposlenih (razlika između minimalne i pune zarade, otpremnine, naknade i ostalo), zajedno sa potraživanjima drugih poverilaca. Značajna novina je i uvođenje kategorije povezanih lica u stečajni postupak, jer dosad nisu bile retke situacije da preko svojih matičnih preduzeća novi vlasnik isisa sav kapital iz privatizovane firme. Čak i kada dođe do stečaja bivšeg društvenog preduzeća, vlasnik je i više isplatne redove prijavljivao kao potraživanja njegovih povezanih firmi, iako je često bila reč o fiktivnim ugovorima i nerealizovanim poslovima. Radnici zbog tako izvučenog novca, obično nisu stigli dalje od naplate minimalce iz prvog isplatnog reda. Prema predlogu, potraživanja vlasnika stečajnog dužnika i drugih povezanih lica sada će se namirivati u poslednjem isplatnom redu.

– Povezanim licima posvećena je posebna pažnja. Povezana lica naplaćuju svoja potraživanja poslednja, zajedno sa vlasnicima, u četvrtom isplatnom redu. Oni ne mogu biti članovi odbora poverilaca. Njihovi poslovi sa stečajnim dužnikom su predmet posebne ocene opravdanosti od strane stečajnog upravnika. Olakšano je pobijanje pravnih poslova povezanih lica, posebno obezbeđenja na imovini stečajnog dužnika u korist povezanih lica, bez ekvivalentnog davanja. Generalno, izmenjen je položaj povezanih lica u korist stečajnih poverilaca, posebno zaposlenih, kao glavnih gubitnika u postupku tranzicije, objašnjavaju u Ministarstvu.

Oni dodaju da će stečajni upravnik imati obavezu da sastavi listu priliva i odliva za poslednjih pet godina, kako bi se utvrdili razlozi nastanka stečaja. Radi se o meri koja bi trebalo značajno da smanji posledice kriminalnih i koruptivnih postupaka, kažu u Ministarstvu, a kada stečajni upravnik i poverioci ustanove da li je bilo štetnih pravnih poslova za stečajnog dužnika, mogu podneti tužbu radi pobijanja, kako bi otklonili dejstvo takvih poslova i vratili imovinu u stečajnu masu. To bi uvećalo i šanse zaposlenih da u većoj meri naplate svoja potraživanja.

– Predlogom izmena predviđeno je da će se i u postupku privatizacije, ali i u stečajnom postupku omogućiti da tranzicioni fond otkupi potraživanja zaposlenih. Iznos sredstava za ovu namenu opredeljen je budžetom za 2014. Za iznos koji se isplati radniku, tranzicioni fond će ostvarivati regresno pravo iz stečajne mase. Zakon reguliše da se radi o mogućnosti da zaposleni prenesu na tranzicioni fond svoje potraživanje, za šta će dobiti odgovarajuću naknadu. Ovo nije pravo, već mogućnost. Pravo zaposlenih je regulisano delom Zakona o radu koji predviđa mogućnost da se potraživanje po osnovu dospelih, a neisplaćenih devet minimalnih zarada, ostvari kod Fonda solidarnosti. Rešenje koje predviđa novi zakon o stečaju ne isključuje prava kod Fonda solidarnosti, već se radi o mogućnosti zaposlenih da ostvare više prava nego što je predviđeno postojećim propisima, naglašavaju u Ministarstvu.

Zbog stečaja posao izgubilo 224.145 radnika

Stiče se utisak da kada jednom dospeju na evidenciju Nacionalne službe, radnici više nisu interesantni sindikatima. A trebalo bi, jer svake godine sve veći broj ljudi gubi posao. Tako je po raznim osnovama, ali najviše iz stečaja, 2005. godine na biro rada dospelo 7.650 radnika, a samo u prvih deset meseci ove godine više od 41.000. U tom periodu, samo prema zvaničnoj evidenciji Nacionalne službe, posao je izgubilo, najčešće zbog otvaranja stečaja u firmi, ukupno 224.145 radnika.