Pojašnjavajući minule sedmice na RTS-u „reformske poteze“ Vlade Srbije, koje se, uglavnom, svode na smanjenje plata i penzija i otpuštanja radnika u javnom sektoru, premijer Vučić je, demantujući tvrdnje opozicije da je Srbija faktički bankrotirala, poručio domaćoj javnosti da je Srbija čak „hiljadama milja daleko od bankrota“, zahvaljujući, pored ostalog, i primeni novog Zakona o radu.
Neposredno pre toga, iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) stigla je na iznenađenje nedovoljno upućene javnosti oficijelna informacija da novi statistički podaci pokazuju istovremeno povećanje zaposlenosti i smanjenje broja nezaposlenih u Srbiji, što je rukovodstvo NSZ dovelo u direktnu vezu sa novim Zakonom o radu, čija primena, eto, „već donosi rezultate“.
U kragujevačkim sindikalnim organizacijama smatraju da su i Vučićeva tvrdnja o uticaju Zakona o radu na stanje u srpskom budžetu i dovođenje u vezu tog zakona sa navodnim rastom zaposlenosti u Srbiji obične besmislice, odnosno jeftina propaganda.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu Jugoslav Ristić kaže da novi Zakon o radu nikako nije mogao da doprinese popravljanju dramatičnog stanja u srpskom budžetu, zbog malog broja državnih činovnika koji su menjali poslodavca i, otuda, zanemarljivog priliva novca u republičku kasu po osnovu kresanja njihovog minulog rada. Zato on smatra da „treba imati mnogo mašte da bi se tvrdilo da je novi zakon za mesec i po dana primene toliko popravio stanje u srpskom budžetu“.
– Jedini primetan efekat primene novog Zakona o radu jeste smanjenje zarada kod zaposlenih koji su menjali poslodavce na osnovu umanjenja naknade za minuli rad, kao i naknade za smenski rad. No, i tu su najviše pogođeni zaposleni u realnom, odnosno privatnom sektoru, koji su, zbog tranzicije koja traje decenijama, bili prinuđeni da menjaju poslodavce, i kojima su umanjene i nadoknade za rad u smenama. S druge strane, prikaz smanjenja broja nezaposlenih vezan je za brisanje iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje onih koji se nisu na vreme javili ovoj službi, zbog beznađa kod traženja posla, kaže Ristić, napominjući da je donekle tačno da ima novog zapošljavanja, ali samo u državnom sektoru.
Kao primer, prema njegovim rečima, može da posluži kragujevačka „Elektrošumadija“, gde je, u poslednje vreme, „zaposleno oko 80 novih radnika, mahom članova Srpske napredne stranke, što predstavlja nastavak partijskog zapošljavanja“.
Lider kragujevačkog Samostalnog sindikata ističe potom da toj sindikalnoj organizaciji nije poznat nijedan slučaj novog zapošljavanja motivisanog Zakonom o radu, te poziva da joj se jave poslodavci, ako takvi postoje, koji su podstaknuti novim zakonom zaposlili nekog radnika.
– Nastavlja se, u stvari, praksa poslodavaca da angažuju neprijavljene radnike, kao i da plaćaju radnike manje od minimalne zarade. Podsticajne mere Vlade za prijavljivanje radnika smanjenjem doprinosa nisu dale nikakav efekat, jer poslodavci se osećaju zaštićeno, pa im je u uslovima teškog nerada Inspekcije rada mnogo draže da ne plaćaju ništa nego da plate i minimalni iznos za prijavljivanje radnika.
– Procene sindikata su da se, od početka godine, broj ukupno zaposlenih u Srbiji smanjio za oko 20.000, tvrdi Ristić i dodaje da ne očekuje povećanje broja zaposlenih u narednom periodu, jer je novi zakon predstavljao intervenciju na pogrešnom mestu, i kao takav ne može da ima pozitivnih efekata. Smanjenje zarada i proizvodnja siromaštva, što su bili prikriveni ciljevi ovog zakona, biće, kaže Ristić, postignuti delimično, ali ni to neće doneti očekivani efekat privlačenja investicija. Naprotiv, mnoga preduzeća u restrukturiranju neće dobiti nove vlasnike, već će otići u stečaj i likvidaciju, što će za posledicu imati povećanje broja nezaposlenih za još nekoliko desetina hiljada srpskih trudbenika.
Sindikalni vođa radnika Zastave Oružja Dragan Ilić smatra da će se jasnija slika primene novog zakona pokazati nakon usaglašavanja kolektivnih ugovora sa tim zakonskim aktom. Ipak, i sada je, prema njegovim rečima, vidljivo da taj zakon neće doprineti ostvarenju proklamovanih ciljeva, kakvi su povećanje zaposlenosti, priliv investicija i otvaranje novih radnih mesta. Primetno je, tvrdi on, da su radnici Kragujevca i Srbije sada u mnogo težem materijalnom i statusnom položaju nego ikada u istoriji srpskog radništva, započetoj polovinom 19. veka u kragujevačkoj Topolivnici, zbog ukidanja elementarnih prava zaposlenih koji su, nakon donošenja Zakona o radu, a u odsustvu pravne države, u potpunosti prepušteni samovolji poslodavaca.
Predsednik Sindikata u kragujevačkoj fabrici „Metal sistemi“ Miloš Tanasković tvrdi da paket tzv. reformskih zakona Vlade, među kojim su novi zakoni o radu i o privatizaciji, tom preduzeću i zaposlenima u njemu ništa dobro nisu doneli. Zakon o privatizaciji, navodi on, svojim kratkim rokovima odbija sve potencijalne partnere da sa „Metal sistemima“ sklapaju dugoročnije i ozbiljnije poslove. Poslodavac je, s druge strane, pokrenuo inicijativu za izmenu Kolektivnog ugovora i njegovo usklađivanje sa novim Zakonom o radu, tako da se u narednom periodu očekuje drastično pogoršanje materijalno-statusnog položaja zaposlenih. Takvih slučajeva, ističe Tanasković, u „Metal sistemima“ već ima, pošto poslodavac, zloupotrebljavajući „rastegljivo“ tumačenje pojedinih odredaba zakona, a po osnovu navodne hitnosti na radu, već raspoređuje radnike na druga radna mesta bez aneksa ugovora o radu, ili pokušava da ih pošalje na rad kod drugog poslodavca, bez navođenja prava zaposlenih u takvim slučajevima.
Batinanje radnika
Radnici u Šumadiji i Srbiji su i u vreme prethodnog Zakona o radu neretko bili prepušteni i izloženi zlovolji i ćudima poslodavaca. Tako su u Lapovu i Rači Kragujevačkoj zabeleženi slučajevi da su pojedini domaći i inostrani poslodavci disciplinu u svojim kolektivima uterivali i batinanjem radnika. Da li će to sada, sa novim Zakonom o radu, postati redovnija pojava, čuće se uskoro.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
