NIŠ: Privatizacija i stečajevi iza leđa sindikata

Očajno stanje u najvećem gradu na jugu Srbije vezuje se pre svega za Elektronsku industriju Niš, koja je u „zlatno vreme“ imala skoro 30.000 radnika, dok danas u 12 neprivatizovanih preduzeća u njenom sastavu radi ukupno oko 50 radnika. Prema nezvaničnim informacijama, koje su jedine bile dostupne u vreme nastanka ovog teksta, Radna grupa Ministarstva privrede odlučila je da EI Niš bude jedno od društvenih preduzeća koja će otići u stečaj, a ista sudbina zadesiće i Vagonku i Lokomotivu, koje su nekada bile u sastavu drugog devastiranog niškog giganta, Mašinske industrije Niš. Stečaj čeka i firme Beobagat, Inles Niš, Alprom, Frank komerc i Mondial, kažu ti izvori.

Direktor EI Niš Aleksandar Popović smatra da sudbinu EI ne bi trebalo prejudicirati, jer Radna grupa još nije donela zvaničnu odluku koja će društvena preduzeća u Srbiji otići u stečaj, od ukupno 502 koja je Agencija za privatizaciju ponudila na prodaju.

On kaže da je EI u slučaju otvaranja stečaja „pripremila plan reorganizacije“ kako bi se izbegao najgori mogući scenario, odnosno odlazak u bankrotstvo. Pritom veruje da „ima razloga da poverioci EI usvoje takav plan“.

– Sindikat EI smatra da nijedno preduzeće u njoj koje nije u potpunosti ispunilo uslove ne treba da ode u stečaj, a to se ranije dešavalo. Smatramo da nije kasno da se neprivatizovani deo EI bori da u njega dođu investitori, a ne da radnici životare od izdavanja značajnog prostora u zakup. I dalje podržavamo zaključke Vlade iz 2009. godine da je rešenje za EI, dakle i njen privatizovani i neprivatizovani deo, osnivanje Tehnološkog parka „Tehnis“, a ne Industrijske zone i drugih kvaziprivatizacija, za koje se zalažu neki od aktuelnih gradskih funkcionera. Isti stav o budućnosti EI ima i predstavnik društvenog kapitala ispred Vlade Srbije Miloš Delibašić, kaže za Radnik Jovan Jovanović, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije EI.

– Mnogo stvari u vezi sa privatizacijom EI, Agencija za privatizaciju i poslovodstva EI radila su iza leđa sindikata. Lošom politikom nekoliko Vlada Srbije i poslovodstava EI naš sistem je danas uništen i bez tržišta. Sindikat se borio protiv toga i uspeo je da se radnicima bar poveže radni staž i isplate kakve-takve zarade, kaže predsednik JSO EI Jovan Jovanović.

U Vagonki i Lokomotivi atmosfera je nešto optimističnija. Prema nezvaničnim informacijama, za ove firme već je ozbiljno zainteresovan konzorcijum preduzeća iz Srbije i regiona, ali uz strateško partnerstvo sa državom. Takođe, iz Vlade stižu signali da ove firme sigurno neće otići u bankrot, već će biti reorganizovane. Rukovodioci Vagonke i Lokomotive to obrazlažu činjenicom da one „imaju očuvanu proizvodnju, poslovne ugovore, kupce i tržište“. Najveći problem su, međutim, krediti i druga zaduženja koja su im ostavili prethodni vlasnici nakon poništenih privatizacija.

– Dobro je što ima društvenih preduzeća kojim stečaj može da predstavlja početak ozbiljnije reorganizacije. Dobro je i što se po novom Zakonu o stečaju radnici nalaze u prvom isplatnom redu, a ne u četvrtom, kao ranije. Ali, sve to ne mora da znači da su reorganizacija i izmirenje obaveza prema radnicima izvesni i održivi, pošto su sva ta preduzeća ili prilično devastirana ili prezadužena ili jedno i drugo – zaključuje Dejan Janićijević iz ASNS.

Vest o stečaju u vreme potpisivanja ugovora

– Nezvanična vest da se „Lokomotiva“ našla na spisku za stečaj zatekla nas je u trenutku potpisivanja poslovnog ugovora sa makedonskim železnicama vrednog pet miliona evra. Imamo i obećanja nadležnog ministarstva da ćemo odmah po uvođenju stečaja započeti proces reorganizacije na osnovu unapred pripremljenog plana. Sigurno je da zainteresovanih kupaca ima, ali ni mi ne znamo ko su oni, rekao je nedavno novinarima direktor „Lokomotive“ Slavko Raičević, dodajući da se od ponovnog „podržavljenja“ „Lokomotive“ 2009. godine redovno izmiruju sve obaveze prema radnicima i državi, što ranije nije bio slučaj.