Protesti drmaju Evropu zbog mera štednje

Više od 100.000 ljudi odazvalo se početkom meseca pozivu belgijskih sindikata da se okupe na protestnoj šetnji kroz Brisel kako bi prinudili vladu da odustane od najavljenih mera štednje. Koaliciona vlada desnog centra donela je mere prema kojima bi plate bile indeksirane prema inflaciji, kao i povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina i smanjenje budžeta za zdravstveno i socijalno osiguranje.

Protesti, koje su podržali i sindikati u zemlji, ugrozili su red vožnje u metrou, tramvajskom i autobuskom saobraćaju. Demonstranti su prevrtali i palili vozila, uklanjali saobraćajne znakove i pločnike sa trotoara. Pripadnici policije su intervenisali upotrebom suzavaca i vodenih topova. U nasilju na protestima povređeno je na desetine osoba. Sindikati su poručili da će nastaviti sa protestima ukoliko vlada ozbiljno ne shvati proteste građana.

Nekoliko stotina kilometara dalje, u Londonu, desetine hiljada studenata izrazilo je svoj protest smanjenjima budžeta za visoko obrazovanje. Marš u Londonu pratile su jake mere obezbeđenja u nastojanju da se predupredi ponavljanje žestokih sukoba od pre godinu dana. Policija, kojoj je bilo dozvoljeno da koristi gumene metke u slučaju nereda, uklonila je grupu demonstranata koji su se odvojili od glavne kolone i podigli šatore na Trafalgar skveru, dok su u finansijskoj četvrti demonstranti bacali štapove i boce na pripadnike jedinica za suzbijanje nereda. Skotland jard je na ulice izveo 4.000 pripadnika policije. Organizatori tvrde da je demonstranata bilo 10.000.

„Poruka je ista kao prošle godine“, rekao je AFP-u Majkl Česam iz Nacionalne kampanje protiv školarina i smanjenja budžeta, na početku protesta. Studenti su lane protestovali zbog planova da se tri puta povećaju školarine na univerzitetima, što je kasnije usvojio parlament, a sada kažu da su protiv šireg pokušaja da se dovede do „tržišnog haosa“ u tom sektoru.

Demonstranti su blokirali saobraćaj i u Italiji – u Napulju, Padovi, Pizi i Milanu, gde je takođe bilo sukoba sa policijom. Svoj bes u Rimu demonstranti su iskazali gađajući jajima vladina zdanja, dok se odvažna grupa popela na Koloseum, gde su okačili transparente. Okupljeni tvrde da sadašnja vlada nastavlja politiku prethodnih i da građani već plaćaju cenu krize.

Zbog najavljenih mera štednje i izmene zakona o radu kojim je predviđeno lakše zapošljavanje i otpuštanje radnika na desetine hiljada Italijana „isteruje pravdu“ na ulicama. Vođe sindikata poručuju da je „voda došla do poda“ i najavljuju nastavak protesta dok premijer Mateo Renci ne „promeni ploču“. Generalni štrajk, koji neki sindikati unapred ocenjuju kao dan de, u organizaciji najvećeg italijanskog sindikata CGIL (Generalna konfederacija rada Italije) koji je krajem oktobra mobilisao milion ljudi u Rimu, najavljen je za 5. decembar.

Čini se da najveći bes, između ostalih, izaziva odredba koja olakšava poslodavcima da otpuštaju radnike. Vlada planira da ukine zakon kojim je predviđeno da se otpušteni radnik, u firmi sa više od 15 zaposlenih, vrati na posao, ako sud utvrdi da je nepravedno otpušten.Iako predložene izmene još nisu ušle pod okvire zakona, mnogi ekonomisti se slažu da su neadekvatne i da neće rešiti probleme italijanske ekonomije, koja nastavlja da srlja u recesiju, za razliku od većine zemalja evrozone, u kojima se beleži blagi privredni rast i oporavak. U Italiji je praktično je svaka druga mlada osoba bez posla, zbog čega mnogi odlaze u inostranstvo.

– Predlog zakona o radu institucionalizuje kontinuiranu neizvesnost sa kojom živimo u Italiji, kaže Kristijan Sika (37), koji radi na jednom projektu za ministarstvo, a pridružio se demonstrantima ispred parlamenta prošlog meseca. On smatra da prava radnika treba proširiti, a ne ograničavati. „Mi smo generacija koja nema siguran posao, ali iznad svega ni život“, dodao je on.

Upućeni se slažu da u zemlji gde prvi član Ustava kaže da je Italija Republika zasnovana na radu, zaštitu radnika ne treba olako shvatiti. Naročito je indikativno to da su većina onih koji protestuju na ulicama mladi . Oni su duboko skeptični da predložene promene otvaraju radna mesta za njih. Stoga i zahtevaju iste one garancije koje su imali njihovi roditelji, nešto što Italija teško može danas da priušti, smatraju stručnjaci. A to su puna zaštita radnika, zagarantovane penzije i otpremnine.