Ne moramo se držati zakona ko pijani plota, rekao je jednom zgodom drug Stari. Sad, nije toliko bitna verodostojnost ove nezvanične istorijske konstatacije istrgnute iz konteksta zvanične mitologije druga Tita. Važno je da ta maksima izvrsno osvetljava dosadašnji odnos takozvanog sveta kapitala prema važećem Zakonu o radu.
Naime, odmotavajući film unazad, sve do 8. marta 2005. kada je važeći ZOR proglašen u Skupštini, shvatamo da je u međuvremenu gro poslodavaca u Srbiji (ipak ne svi) gledao i još uvek gleda kako da što efektnije zaobiđe pojedine odredbe (tarabe) pomenutog zakona (plota). Ili da ih jednostavno preskoči – sa sve motkom.
Spisak raznih zloupotreba još uvek aktuelnog ZOR-a nije kratak. Dešavale su se i još uvek se dešavaju čudne stvari. Npr. često su preskakane odredbe o zabrani diskriminacije zaposlenih, ali i onih koji puni nade tragaju za kakvim-takvim poslom. Preskakane su i odredbe o uslovima za zasnivanje radnog odnosa – naročito odredbe koje se tiču otkazivanja ugovora o radu. Gde god je to bilo moguće, tražene su zakonske rupe unutar različitih tipova radnih odnosa. Probni rad je bezmalo iskočio na prvo mesto top-liste odredaba podložnih zloupotrebi – otprilike pet dana volonterskog rmbanja za šut kartu u vidu nagrade. Mada u tom pogledu nisu pošteđeni ni radni odnosi na određeno vreme, odnosno radni odnosi sa nepunim radnim vremenom (da ne spominjemo odredbu o radnom odnosu za obavljanje poslova sa povećanim rizikom). Obaška traumatično pitanje otpremnina, tretman radnih ljudi u propalim preduzećima iliti onima u fazi rekontrukcije…
Kad se sve sabere i oduzme, ovako se otprilike u našem Tranzilendu poima strategija uspešnog poslovanja – da ne kažemo veština namicanja profita. Jer, ukoliko je privredni teren klizav, a poslovno okruženje protekcionističko, atmosferski pritisak strateškog planiranja neprijatno nizak, a teren za plemenitu socijalnu politiku uzak, onda našem balkanskom biznismenu ne preostaje ništa drugo (tako bar on misli), nego da zakine onima od kojih mu ne preti nikakva opasnost.
Radnik, pardon, zaposleni koji već dugo čami u poziciji oglednog kunića sudbine, sada pažljivo iščekuje da li će novi zakon o radu (može biti i rekonstruisana verzija starog) stati na njegovu stranu? Pita se recimo da li će ZOR postati imun na razna pitoreskna zakidanja, preskakanja, zaobilaženja… kojima „svet kapitala“ pomračuje „svet rada“?
Prema preliminarnim pretpostavkama, izgleda da hoće, ali ne u korist (pazite na jadac) radničke klase. Ona ionako opstaje jedino na papiru. O čemu se radi? Evo o čemu. Novi (da ga tako nazovemo) zakon legalizovaće (po svemu sudeći) pravno-poslovnu akrobatiku koju su svih ovih tranzicionih godina poslodavci (mnogi od njih) upražnjavali kako bi, u prvom redu, minimalizovali sopstvene obaveze prema zaposlenima. Istovremeno forsirajući neprimereno, a u neretkim prilikama i protivustavno, bildovanje obaveza ovih drugih. Sad, takav pristup možda ne pogađa dobro plaćene radnike tamo negde na „trulom Zapadu“, ali u zemlji jeftine radne snage, pritom nostalgično nekritične prema vremenu zlatnog jugosocijalističkog standarda, on poprima konture nadolazeće kataklizme.
Zato takozvani radnici na lizing, kao ključni akteri novog oblika zapošljavanja unutar budućeg Zakona o radu, već sada deluju kao nekakvi poluautomati, koje će specijalizovane agencije, kao na pokretnoj traci, iznajmljivati zainteresovanim poslodavcima.
U svakom slučaju, ispada kao da je rintanje na lizing ključni momenat predstojećeg Zakona o radu. Slično tome, rintanje na lizing, rad na određeno vreme, povremeni poslovi itd., čine suštinu vladine strategije lakšeg zapošljavanja i još bržeg otpuštanja. Probni baloni su odavno pušteni sa okomitih visina izvršne vlasti – tek da se ne zaboravi. Na Zapadu ovakav način zapošljavanja donosi rezultate, vele ovdašnji ekonomski stručnjaci. Ostaje da se vidi da li će se sličan fenomen pojaviti i na Divljem zapadu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
