Taktika akciziranja umesto „pravih“ poskupljenja

Međutim, rezovi na platama i penzijama ni izbliza nisu jedini, pa ni glavni način na koji će javne finansije biti doterane u red, pri čemu većina ostalih načina takođe na kraju uzima dinar iz radničkog džepa.Država je tako najavila da će uvesti akcizu čak i na gazirane sokove, što će povećati njihove cene za krajnje potrošače – građane.

Borba protiv sive ekonomije već duže vreme nije fokusirana na zaštitu radničkih prava na stalni posao i plaćene doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje. Uprkos ranijim obećanjima da će se tome stati na put tako što Poreska uprava sada dobija svakodnevne izveštaje o tome koliko je koji poslodavac platio novca svojim radnicima, a koliko im je platio doprinosa, radnici su i dalje redovno primorani na rad na crno. Inače, Vlada je odlučila da od 1. januara 2015. dodatno poveća akcize na cigarete, ali i akcize na tečni naftni gas i sva ostala motorna goriva. Vlast je ustanovila da se i preko cena električne energije može skupiti mnogo više novca nego do sada, jer ljudi jednostavno moraju da troše struju. Tako od 1. aprila 2015. država planira da uvede akcizu čak i na struju. Nije još odlučeno kolika će tačno biti ta akciza, ali je „radna verzija“ između 10 i 15 odsto. Tako je Vlada odlučila da građane „poštedi“ ovog nameta tokom grejne sezone, ali će ih ta akciza zato uveliko dočekati sledeće zime, i svih narednih godina.

Ali, država je i pre poskupljenja i pre uvođenja akciza našla način da domaćinstvima poveća račun za struju: odlučila je da snizi granice za ulazak u crvenu i plavu zonu. Granica za ulazak u crvenu zonu pomera se sa 1.600 na 1.400 kilovata mesečno, što u praksi znači da će oni koji su račun do sada plaćali 4.000 dinara, po novom obračunu plaćati 4.400, dok će oni čiji je račun bio 6.000 dinara, odnosno „na granici“ dve zone, uskoro plaćati 8.220 dinara, što je poskupljenje od čak 37 odsto. Na listi troškova koji očekuju građane u narednim godinama u cilju ‘ozdravljenja’ javnih finansija treba dodati i uvođenje ekonomske cene gasa, budući da država više ne može da podnese da iz svoje kase pokriva gubitak Srbijagasa,

Pored svega Vlada zadržava pravo da u 2015. ponovo podigne PDV, verovatno na 22 odsto, ako sve gorenavedene mere ne budu dale željene uštede.

Dodajte tome da je NBS ove godine dozvolila pad domaće valute do granice od 120 dinara za evro (što je Vlada Srbije i planirala još početkom godine u svojoj Fiskalnoj strategiji) i slika Srbije za 2015. postaje kompletna.

Otkaz za više desetina hiljada ljudi

Sa skoro 800.000 zaposlenih u javnom sektoru, smanjivanje broja radnika koji platu dobijaju iz budžeta jedan je od prioriteta Vlade i osnovni zahtev MMF-a. Koliko će ljudi u naredne tri godine dobiti otkaz, još nije poznato i verovatno je da Vlada taj podatak neće ni objaviti, jer nije želela da objavi ni sporazum da Fondom, pa čak ni da odgovori na novinarska pitanja o tome šta je dogovoreno, a poznato je da je dogovoren i broj onih koji predstavljaju višak. Ipak, sigurno je da će se brojka meriti desetinama hiljada, ali i da je cifra od 95.000 otkaza, koliko prema navodima pojedinih tabloida MMF traži od Srbije, preterana. Kako god bilo, ovi otkazi će dodatno pogoršati standard građana Srbije, u kojoj je doskora svaki četvrti radno sposoban čovek zvanično bio bez posla. Navodno statistika ukazuje na to da nezaposlenost pada, i da je sada bliža cifri od 20 procenata, ali stručnjaci upozoravaju da ove brojke treba prihvatati uz rezerve jer se najveći deo smanjenja nezaposlenosti odnosi na prevođenje radnika iz sive zone, u rad u zakonskim okvirima.