Traži se i podela imovine

Ono što je najavio u julu sredinom septembra je počelo da se ostvaruje. Formirana je radna grupa sastavljena od profesora Pravnog fakulteta, stručnjaka iz oblasti radnog zakonodavstva i predstavnika Ministarstva rada. Održan je i prvi sastanak i predstavljen plan rada izrade kodeksa, ali i precizirani načini i rokovi donošenja ova dva zakona.

U Ministarstvu rada tvrde da je neophodno doneti poseban zakon koji će se baviti isključivo sindikatom, koji će utvrđivati njihovu reprezentativnost. Ističu da je socijalni dijalog možda i najvažniji, odnosno da u Socijalno-ekonomskom savetu treba da sede predstavnici zaista reprezentativnih sindikata i poslodavaca i da oni stvarno predstavljaju one za koje govore da ih predstavljaju. Pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić navodi da je plan Ministarstva da se do kraja 2016. godine uskladi radno zakonodavstvo sa propisima EU i standardima. Prema njegovim rečima, potrebno je da se odredbe koje se odnose na sindikate izbace iz Zakona o radu i napravi potpuno novi Zakon o sindikatima i organizacijama poslodavaca.

Najavu konačnog sređivanja sindikalne scene odmah je podržala Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata i Udruženi sindikati „Sloga“, dok su dva reprezentativna sindikata Savez samostalnih sindikata i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ ostali uzdržani.

ASNS je pripremila svoj koncept sindikalnog organizovanja, koji podrazumeva smanjenje cenzusa za reprezentativne sindikate i taj koncept predložiće Ministarstvu rada kako bi on postao deo vladinog zakona o sindikatima.

– Mi smo preuzeli koncept sindikalnog organizovanja od Saveza samostalnih sindikata, koji je nastao pre 100 godina i nije ni nelogično što je takav koncept nametnut ostalim sindikatima. Međutim, danas se sindikati susreću sa problemima, sa nizom kritika. Deo kritika je opravdan, deo nije. Ali mi moramo nešto da menjamo i u načinu rada i u konceptu organizovanja, a zakon o sindikatima je upravo put da dođemo do toga, ističe za Radnik Ranka Savić, predsednica ASNS, i podseća da je u Srbiji danas registrovano oko 23.000 sindikata, ali da su sindikati na to prinuđeni jer ih zakon tera da svaku sindikalnu podružnicu u preduzeću ili nekoj ustanovi registruju kao posebno pravno lice.

To je i razlog, prema njenim rečima, što imamo rascepkanu sindikalnu scenu, neefikasne i finansijski nejake sindikate. Zato ASNS predlaže da se sindikati ustanova i fabrika ubuduće ne registruju u Ministarstvu rada, već da se registruje jedino centrala, kao krovna organizacija i da ona obaveštava poslodavce u firmama o tome da je formiran sindikat i ko predstavlja sindikat u toj kompaniji. Kada je u pitanju reprezentativnost, ASNS predlaže smanjenje cenzusa za dokazivanje reprezentativnosti i to na 50.000 članova za učešće u Socijalno-ekonomskom savetu.

„Mnogi će reći da je to mali cenzus, ali ako politička partija ulazi u politički život i borbu za parlament sa 10.000 potpisa, mislim da je cifra od 50.000 članova sindikata sasvim dovoljna. Sindikat reprezentativnost može da dokazuje jedino poslodavcu, a ASNS predlaže da Ministarstvo rada oformi ekspertsku grupu koju bi činili nezavisni stručnjaci, i da se pred tim nezavisnim telom dokazuje reprezentativnost, objašnjava Savićeva i dodaje da ASNS predlaže da u sastav Socijalno-ekonomskog saveta, pored predstavnika sindikata i poslodavaca, uđu i predstavnici nezaposlenih, potrošača, zemljoradnika. Prema njenim rečima, članovi SES-a ubuduće ne bi trebalo da primaju novčane nadoknade za rad u tom telu. Novi zakon trebalo bi da se pozabavi i raspodelom imovine bivših saveza sindikata Jugoslavije i saveza sindikata Srbije.

Najavljeno donošenje Zakona o sindikatima podržaće i Udruženi sindikati Srbije „Sloga“. Smatraju da je taj zakon uslov da se konačno uredi pitanje sindikalne scene, i da se propiše utvrđivanje buduće reprezentativnosti, koja je trenutno kost u grlu i kamen spoticanja saradnje među sindikatima. Međutim, što se tiče Zakona o štrajku, tu je situacija nešto ozbiljnija.

Zakon o sindikatima, smatra Sloga, mora da bude plod dogovora između svih sadašnjih sindikalnih centrala, države i uz posredovanje MOR-a. On mora biti uređen prema najboljim evropskim standardima, gotovo prepisan, i kao takav treba da ponudi novi početak uređenja industrijskih odnosa i tripartitnog pregovaranja u uslovima kapitalizma uz sve zaštitne garancije državnih institucija koje predstavljaju stubove demokratije.

UGS „Nezavisnost“ i Samostalni sindikat protiv su donošenja zakona o sindikatima uz podsećanje da su sve aktivnosti sindikata već regulisane novim Zakonom o radu, i da je namera ministra rada Aleksandra Vulina da dodatno ograniči prava i uticaj sindikata.

– Zakon o sindikatima je nepotreban, jer je četvrtina Zakona o radu posvećena detaljnom uređenju sindikata, što nigde u svetu ne postoji. Šta će nam to, da bi se još malo rasipale pare? Kao razlog za donošenje zakona spominje se regulisanje reprezentativnosti, ali i sada sindikati ne registruju sami sebe, već to čini nadležno ministarstvo. Kada bi to ministarstvo tražilo ispunjavanje svih pet propisanih uslova, većina sindikata bi se ugasila u nemogućnosti da ispuni te uslove. Ovako, ministarstvo traži samo ispunjavanje petog uslova, a to je postojanje određenog broja članova, ali ne i nezavisnost sindikata od politike i finansiranje od članarine, rekao je nedavno Branislav Čanak, predsednik UGS „Nezavisnost“, i dodao da je njegov sindikat do sada imao petnaestak predloga za uređenje sindikalnog prostora. Jedan od važnijih jeste da se samo ustanovi reprezentativnost centrale i granskih sindikata koji bi izdavali licence i odgovarali za ponašanje sindikata po preduzećima i ustanovama. Sličan stav ima i Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata. On upozorava da takav zakon neće biti donet uz pomoć VSSS, kao i da će ovaj sindikat odgovoriti na svaku odluku Vlade.

– Ministar rada u skladu sa manirima stranke kojoj je nekada pripadao ima ambiciju i da sindikate stavi pod sopstvenu kapu, da im ograniči moć i uticaj, napominje Orbović, a na konstataciju da ipak ima centrala koje smatraju da je donošenje zakona dobra ideja, Orbović napominje da je reč o minornim sindikatima koji pokušavaju da se dodvore ministru zarad sitnih interesa. Na pitanje kako, ipak, komentariše predlog ASNS da se prag za dokazivanje reprezentativnosti smanji na 50.000, Orbović kaže da bi u tom slučaju Ranki Savić i njenoj Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata falilo još 45.000 potpisa kako bi dokazala reprezentativnost.

Ko učestvuje u radnoj grupi?

Zanimljivo je i da dan uoči održavanja prve sednice radne grupe za izradu „kodeksa rada“ nijedan od predstavnika sindikata sa kojima smo razgovarali nije mogao da nam potvrdi da li će učestvovati u izradi zakona i da li će biti deo tima koji će raditi na njegovom pisanju. Ranka Savić nam je rekla da očekuje poziv, dok je Orbović bio izričit tvrdeći da ga ne očekuje.

Nacrt koji se već ubajatio

O tome da li će podržati usvajanje novog Zakona o štrajku, sindikati u razgovoru za naš list nisu mogli mnogo da kažu, osim da ne znaju dokle se sa tim zakonom stiglo. Čelnici „Sloge“ smatraju da on mora da odgovori pritiscima onih koji bi hteli da nametnu profit kao jedini argument, dok ostali sindikati navode da se tim zakonom bavilo prethodno ministarstvo, da je nacrt zakona urađen, da je prošao javnu raspravu i da se sindikati i poslodavci nisu složili oko takozvanog lokauta. Tokom javne rasprave i prethodno ministarstvo smatralo je da bi lokaut bio moćno oružje u rukama nesavesnih poslodavaca i da bi oni mogli da isključe sve zaposlene u trenutku kada jedan deo štrajkuje zbog neisplaćenih zarada i nekih drugih prava. Kakav će stav novog ministarstva biti, ostaje da se vidi. Inače, svi koji žele mogu da vide „Nacrt zakona o štrajku – osnovne odredbe“, koji je istaknut na sajtu Ministarstva rada u odeljku „Propisi u pripremi“.