Od usvajanja novog Zakona o radu prošlo je dva meseca i iako je rano govoriti o konkretnim efektima na tržište rada i zaposlene, u sindikatima, koji se još nisu pomirili sa ovom odlukom Vlade, kažu da se i te kako oseća rezultat – poslodavci sada lakše otpuštaju radnike, a zbog izmena naknade za minuli rad i plate su manje. Što se naravno nikako ne podudara sa onim što je ministar rada Aleksandar Vulin po usvajanju teksta zakona krajem jula govorio.
– Prvi pozitivni efekti videće se sledeće godine i to će građani moći da osete kako po broju zaposlenih, tako i po uređenijem tržištu rada, rekao je tada Vulin. Novi ministar rada istakao je kako „ovo nije zakon o otpuštanju, već zakon o zapošljavanju i novim radnim mestima“. Sa čim se radnička klasa i njeni predstavnici u sindikatima nikako ne mogu složiti.
Tekst zakona koji se godinama krčkao u kazanima raznih sličnih vlada koje su prolazile kroz Nemanjinu 11 usaglašen je na kraju u minut do 12, odnosno u minut do proslave 100 dana rada Vlade Aleksandra Vučića. A tako je moralo biti kako bi premijer u očima naroda ispao kao čovek koji ispunjava svoja obećanja. Nekoliko zakona tako je preko noći usvojeno, između ostalih i ovaj o radu. Delovalo je da će zbog ogromnih razmimoilaženja između države, poslodavaca i sindikata po ovom pitanju, zakon mnogo teže proći. Međutim, on je usvojen, sindikati su malo protestovali, podneli zahtev Ustavnom sudu da se preispita zakon i njegovo saglasje sa najvećim državnim aktom. I to je otprilike to.
– Da, podneli smo žalbu Ustavnom sudu, ali nismo dobili nikakav odgovor, potvrđuje za Radnik Zoran Mihajlović, potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije. Dva reprezentativna sindikata SSSS i UGS „Nezavisnost“ podneli su i krivičnu prijavu protiv ministra za rad i zapošljavanje zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada. U međuvremenu, ovaj sindikat je ministru Vulinu dao i takozvanu „zahvalnicu“, kaže Mihajlović.
– Kakav da je, Zakon je neprimenjiv u mnogim svojim delovima. Nije doneo ništa novo, napominje naš sagovornik. O pozitivnim efektima, kaže, ne može da se govori.
– Uštede od ovog zakona imaju samo poslodavci, zbog otpremnina koje moraju da isplaćuju samo za godine koje je radnik proveo kod njih, ali i zbog minulog rada. Nova radna mesta i nove investicije ovaj zakon svakako neće omogućiti, ističe Mihajlović.
Međutim, ministar rada nedavno je izjavio da je u poslednja dva meseca „porastao broj zaposlenih i da je u tom periodu prijavljeno više od 42.000 novih radnika“, kao i da „značajan deo zaposlenih čine stara radna mesta koja su do sada bila u sivoj zoni“. Mihajlović tvrdi da to što tih ljudi više nema na evidenciji rada nije rezultat zapošljavanja, već da je veliki deo njih, čak 30.000, obrisan sa biroa, jer se nisu javili u roku.
Izmenjeni zakon o radu omogućava između ostalog radnicima da pomoću platnih naloga naplate od poslodavaca zarade, kao i da to sve ide preko suda. U praksi će ovako nešto, smatraju sindikalci, ići veoma teško, gotovo nemoguće.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da je dva meseca kratak period da bi se osetili pravi efekti novog Zakona o radu, ali da prema onom što se može videti po preduzećima, prema prvim reakcijama – nema ničeg pozitivnog. Naročito, naglašava, nije pomogao većem zapošljavanju.
– Jedina konkretna mera iz ovog zakona koja je uspela jeste lakše otpuštanje radnika. Mi na dnevnom nivou imamo problem sa otkazima. Eto, to je doneo novi zakon, da poslodavci mogu lakše da otpuštaju i radnike i predsednike sindikata, bez problema, kaže Savićeva za Radnik.
Ona napominje da su radnici ogorčeni zbog svega, a da im je od svih izmena najteže palo smanjenje zarada zbog minulog rada kod poslednjeg poslodavca. Izmene Zakona o radu, naime, predviđaju pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada kod aktuelnog poslodavca.
– To uopšte nisu male pare, naročito za one koji imaju po 30 i više godina staža, ističe naša sagovornica. Ako se ovako nastavi, smatra ona, imaćemo novu armiju nezaposlenih, nedovoljno je novca za otpremnine, stvoriće se novi pritisak na socijalne fondove. Na pitanje šta sindikati tu mogu i moraju da učine, predsednica ASNS kaže da nešto moraju, i da je njihov prvi korak napravljen u ponedeljak, protestom radnika Jumka ispred Ministarstva privrede.
„Rezanje“ po novom zakonu
Prema novom Zakonu o radu, naknada zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak iznosi minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca. Otpremnina zbog odlaska u penziju je dve prosečne plate zaposlenog, a ne tri kao do sada, zaposleni će imati pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, ali ne i za smenski rad. Rad na određeno s jedne godine produžen je na dve godine, a naknada za minuli rad od 0,4 odsto se isplaćuje samo za godine provedene kod aktuelnog poslodavca. Prema Zakonu o radu, ubuduće zaposleni ima pravo na godišnji odmor mesec dana od zasnivanja radnog odnosa, a ne kako je to ranije bilo – šest meseci. Osim toga, u isto vreme usvojeni Zakon o PIO predviđa postepeno izjednačavanje starosne granice za odlazak u penziju za žene i muškarce, tako da će 2032. i žene i muškarci u penziju ići sa navršenih 65 godina starosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
