ZRENJANIN: Kad zakažu i sindikati

– Sindikati nisu svuda odradili posao kako treba, pa sada imamo situaciju da su potraživanja prijavljena samo u nekim preduzećima. Oko 1.000 bivših radnika velikih zrenjaninskih firmi je prijavilo potraživanja. Najažurniji su bili radnici zrenjaninske šećerane, njih 297, koji su najpre svoja potraživanja prijavili, a potom i ostvarili preko Fonda solidarnosti. Oni su nastavili da se pismeno obraćaju Ministarstvu finansija i Ministarstvu privrede. Od 460 radnika Jugoremedije samo desetak njih je prijavilo potraživanja, objašnjava Nikola Kovačević, predsednik Saveza samostalnih sindikata za više opština.

Prema njegovim rečima, od pomenutih 50 stečaja koji se vode pred Privrednim sudom, samo dva su takozvana radna stečaja i to u fabrici keramike „Toza Marković“ sa 700 radnika i „Grmeču“ Krajišnik sa 120 radnika, gde radnici još uvek dolaze na posao. U svim ostalim preduzećima nema proizvodnje.

– Brojni stečaji su neslavno završili, poput Gik Banata i Ipoka. Ipok je sada u zakupu, Šećerana služi kao skladište za slamu, Naftagas montaža je već dugo u stečaju, a nijedan od pokušaja prodaje poslovne zgrade, a bilo ih je pet, nije urodio plodom. Radnici ne mogu da naplate svoja potraživanja. Isto je i sa pivarom, čija se zgrada prodaje. Mi nikako u ovim dešavanjima ne vidimo ko je kriv za neuspešnu privatizaciju državnih firmi, potpuno je izostao mehanizam odgovornosti, kaže Kovačević.

– Neisplaćeni doprinosi ne zastarevaju, samo treba naći mehanizam da se oni izmire. Pre dve godine je doneta Uredba o evidentiranju obaveza preduzeća u stečaju, a rok za podnošenje zahteva istekao je 31. decembra 2012. Prijave potraživanja zaostalih zarada prijavilo je 82.486 radnika u Srbiji, dok je iz Zrenjanina stiglo oko hiljadu prijava. U ukupnim zahtevima zrenjaninska privreda učestvuje sa 1,5 odsto potraživanja. Procena Agencije za privatizaciju je da ukupna potraživanja svih radnika u Srbiji iznose od preko 300 miliona evra, objašnjava pravnik Ivan Smederevac.

On podseća da je promenama zakona o sindikatima zabranjeno zastupanje radnika u radnim sporovima pred sudom, tako da sada oštećeni radnik u Srbiji može da povede parnicu pred domaćim ili međunarodnim sudom samo ukoliko sam angažuje advokata.

Nikola Kovačević tvrdi i da radna prava i uslovi rada u privatnim firmama nisu zadovoljavajući. U njih ne mogu da uđu ni sindikati ni inspekcije rada, smatra prvi čovek Saveza samostalnih sindikata u Zrenjaninu i podseća da je privatizacija zrenjaninskih firmi u državnom vlasništvu ostavila mnoge bez posla. Samo u Dijamantu i njegovim povezanim firmama ugasilo se 1.000 radnih mesta. Ipak, u sindikatu se slažu da su jedine dve uspešne zrenjaninske privatizacije zapravo fabrika ulja Dijamant i Mlekoprodukt. Kada je reč o pravima radnika, nisu samo zaostale zarade problem već i neuplaćena potraživanja prema Fondu PIO, tako da mnogi Zrenjaninci sada imaju problem sa odlaskom u penziju.

Strepnje u Beohemiji

Status Beohemije u stečaju, čiji je menadžment podneo Privrednom sudu u Zrenjaninu unapred pripremljeni plan reorganizacije, neizvestan je. Više od 250 stalno zaposlenih radnika i isto toliko angažovanih na određeno vreme sa zebnjom čekaju nastavak ročišta na kome će se odlučivati o daljoj sudbini ove fabrike u privatnom vlasništvu. Šta je tek sa Vojvodinaputom, nakon njegove traljave privatizacije, pitaju se mnogi njegovi bivši radnici dok čitaju najavu da će i ove zime poslove zimske službe raditi jedna privatna firma iz Melenaca, čije se usluge plaćaju iz budžeta grada.