Pri reflektorskom osvetljenju oko 7.000 gledalaca pratilo je prvu, istorijsku utakmicu ikada odigranu u takvom ambijentu na Gradskom stadionu u Novom Pazaru, duel domaćina i Jagodine. Ovako ili slično ovome trebalo bi da počinje većina budućih osvrta na ovu utakmicu igranu 29. septembra, a neće tako biti. Fudbalski hroničari teško da mogu da odole slatkom iskušenju i ,,debi“ reflektora ne pretpostave magičnom trenutku iz 84. minuta u kojem na način nesvojstven našim fudbalerima Marko Jevtović postiže treći gol za Novi Pazar.
Taj ili ti koji se odluče da nas na takav način uvedu u istorijsku utakmicu za Novi Pazar neće pogrešiti ako sećanje na to veče započnu opisom akcije koja je prethodila golu za sva vremena.
Hitri Mijić prošao je po desnoj strani, imao je dovoljno vremena da pogleda kretanje saigrača i kada je uočio najbolje postavljenog, usledila je vrhom kopačke lagano potkopana lopta u srce šesnaesterca prema kojem se približavao sa visoko uzdignutom desnom rukom Jevtović. Tren kasnije 21-godišnji Zemunac poput skakača u vis odlepio se od zemlje i tako pogodio loptu da su mrežu Jagodinaca skupa čuvali slavom ovenčani Nojer-Bufon i Kasiljas jedino što bi im preostalo je da zapljeskaju, isto onako kako je te večeri odreagovalo svih sedam hiljada prisutnih na stadionu. Sportski novinari su se pretražujući po rečnicima utrkivali ko će finijim epitetima i pridevima ukrasiti ovu bravuru. Tako je Jevtovićev pogodak opisivan – golčinom, makazicama sa druge planete, a kod onih lirski nastrojenih i akrobatskim letom kroz prostor i vreme kojim je Marko obasjan reflektorima uleteo u sve almanahe novopazarskog fudbala. Značaj ovog gola za sva vremena je u tome što je njegova lepota takva da ma koliko se trudili da pronađete najlepši epitet kojim bi ga verodostojno opisali u tome nećete uspeti iz samo jednog razloga, gol Marka Jevtovića nadmašuje sve postojeće epitete.
- Odjek ovog gola je takav da mu se poklanja mnogo više pažnje nego tvojoj odličnoj igri. Ne čini li ti se da je to pomalo nepravedno, obzirom na konstantnost koju pokazuješ u ovom prvenstvu?
– To je nešto na šta ni ja ni bilo koji drugi igrač ne možemo da utičemo. Posle svake utakmice analiziram je do najsitnijih detalja. Zahtevan sam prema sebi i dođe mi da izludim kad uočim da sam napravio grešku koju nisam morao. Srećom ove sezone ih nema mnogo. Igram više nego ikada i moram da budem zadovoljan. Nije loše, može bolje i biće još mnogo bolje. Jeste, zvuči neverovatno da jedan gol može da promeni kompletno mišljenje o vama i da mnogi počnu na vas da gledaju drugačijim očima, ali je istinito. Svi pretrčani kilometri nisu bili dovoljni da dospem u žižu javnosti, a tamo me je doveo taj gol.
- Ipak, to nije bio običan gol.
– U mojoj glavi još uvek je konfuzija. Dogodi mi se da pomislim kako ne bi bilo loše kad bih mogao da ga menjam za pet najobičnijih, a onda se ujedem za jezik i kažem – Zašto bi? Toliko sam želeo na takav način da zatresem mrežu pa je i red da ga ljubomorno čuvam u sećanju.
- Prošlo je mesec dana od kako je postignut, a priča o njemu ne jenjava. To još uvek prija ili počinje pomalo da smeta?
– Ne može da smeta. To je prvi gol koji sam postigao za Novi Pazar u ovih petnaest meseci koliko sam u njemu. Drago mi je što se o tom pogotku govori i danas kao da je juče postignut. Pre i posle njega pogađao sam stative, šutevi iz daljine završavali su mi pored samog gola, valjda je bio i red da sam sebe nagradim nečim ovakvim. Ne bih voleo, bez obzira na njegovu lepotu, da se zaustavim na samo ovom golu. Reći ću i nešto što retko ko zna, taj gol nije došao slučajno. Na treninzima i u poluvremenima utakmica nekoliko puta sam uradio nešto slično. Na našem stadionu u pauzi prošlogodišnje prvenstvene utakmice sa OFK Beogradom na centaršut bivšeg fudbalera Pazara i mog nekadašnjeg cimera Uroša Nenadovića na istovetan način sam pogodio mrežu, u jednoj drugoj prilici zatresla se prečka. Međutim, pre svih tih pokušaja i gola Jagodini kao osmogodišnji igrač škole fudbala San Marko iz Zemuna postigao sam gol nalik ovom. Tada mi je taj pogodak omogućio da zajedno sa sadašnjim kapitenom mlade reprezentacije Srbije Goranom Čaušićem prvi put igram u inostranstvu. Kao gosti kluba Obrenovac 1905 igrali smo na turniru u Turskoj.
- Do ovog prvenstva igrao si u najboljem timu s vremena na vreme. Zašto?
– Očekivao sam da ću kod Milanovića, koji me je dobro znao kao igrača još iz Kule, imati više prilika da igram nego što sam ih imao. Prvu pravu šansu da se pokažem dobio sam u prošlom prvenstvu na gostovanju kod Voždovca ( pobeda Novog Pazara 1:0 ). Da nije bilo ove utakmice sa Jagodinom uvek bi na pitanje koju svoju utakmicu u dresu Novog Pazara smatram najboljom rekao da je to duel u Beogradu sa Voždovcem. Tada sam mislio da sam obezbedio mesto u timu, ali nije bilo tako.
- Posle te utakmice govorilo se i o mogućnosti da bi te tadašnji v. d. selektora nacionalnog tima Ljubinko Drulović mogao uvrstiti na širi spisak reprezentativaca.
– I do mene su doprle informacije da bih mogao da se nađem u krugu kandidata za mladu reprezentaciju. Na neki način to bi bio povratak u nacionalni tim za koji me je poslednji put pozivao selektor Dejana Govedarice dok je vodio selekciju do 20 godina. Tada sam još igrao u Hajduku iz Kule. Na moju žalost u Novom Pazaru sam više vremena provodio na klupi nego na terenu, a kad je tako nije ni realno da očekuješ poziv.
- Početak ove sezone obeležen je dobrim rezultatima Novog Pazara uz koje nisu išle igre za dopadanje. U ovom periodu oba elementa su na zavidnom nivou. Šta se dogodilo u međuvremenu?
– Mnogo novina uneo je trener Kosanović. Prosto nas je trgao. To nisu obične sitnice, ko hoće to dobro vidi na našim utakmicama. Novi Pazar je tim za velika dela, da ne govorim o tome da smo individualno vrlo jaki. To što igramo bolje rezultat je taktičkih rešenja trenera. Imamo sistem igre, onog trenutka kada izgubimo loptu istu napadamo, ali da ne otkrivam previše. Dosta je sličnosti sa periodom kada nas je vodio Milanović i kada smo imali sjajne rezultate. Znači, ništa nije slučajno.
- Idu dve uzastopne utakmice na Gradskom stadionu. One bi mogle da odrede u kom pravcu će se kretati tim Novog Pazara do kraja ove polusezone.
– Po meni i najbitnije. Pobedom u Kruševcu anulirali smo neuspeh u meču sa Lučancima i stekli veliko samopouzdanje pred završnicu ovog dela prvenstva. I Radnički iz Niša i Borac su na tabeli ispod nas, ali nas razdvajaju nijanse. Kvalitetniji jesmo, što ne znači da ćemo lako doći do bodova. Mnogo bi nam značile te dve pobede, s kojima ne samo da bismo ušli mirnije u preostale tri utakmice, već bi nas one isturile i među kandidate za visok plasman. Mnogo više od protivnika brine me ono nepisano pravilo po kome i najveći klubovi znaju da kiksaju kada imaju dva uzastopna domaćinstva. Nadam se da ćemo uz pomoć naše publike uspeti da se izborimo i sa tim nazovi problemom. Posle tih mečeva nastavljamo da donosimo bodove sa gostujućih terena.
Rusko iskustvo
Marko Jevtović ima samo 21 godinu i inostrano iskustvo, i to ne bilo kakvo. Kao 16-godišnjak postao je fudbaler Dinama iz Moskve: ,,Tamo sam zatekao i takve zvezde poput Kuranjija, Voronjina, Misimovića, divnog čoveka i fudbalera Hrvata Dujmovića. Kao mlad igrač dobijao sam priliku da igram prijateljske utakmice za drugi tim. Recimo, u Rusiji je vrlo popularno prvenstvo dublova u kojem nastupaju svi najbolji klubovi ove države. Šteta što je u protokolu za te mečeva mesta bilo samo za tri fudbalera ispod 21 godine i trojicu stranaca. Znate koliko stranaca igra u Rusiji i kakvog su oni kvaliteta. Tu ligu su igrali i jedan Kokorin, pa Moldavac Epureanu, koji je nedavno postigao gol za svoju selekciju u iznenađujućem rezultatu kvalifikacionog duela za Evropsko prvenstvo Rusija – Moldavija 1:1.
Odomaćio se u Pazaru
O tome gde će nastaviti karijeru u julu po isteku ugovora sa Novim Pazarom, Jevtović kaže: ,,Vrlo sam ambiciozan kada je reč o izboru budućeg kluba. Mogao sam i iz Novog Pazara da odem put Azerbejdžana, Kazahstana, nisam jer sam sebi postavio cilj koji se zove jače i najjače evropske lige.
Do dolaska u Novi Pazar skoro da ništa nisam znao o Pazaru. U privikavanju na novu sredinu mnogo mi je pomogao tadašnji saigrač Miloš Marković. Sad sam se potpuno odomaćio. Grad voli fudbal i fudbalere, navijači svih dobi nas prepoznaju, bude tu i fotografisanja, padne i poneki autogram. Toga kod nas jedino još ima u Zvezdi i Partizanu, a i tamo sve manje. Za razliku od Marka stariji Jevtovići su okrenuti novinarstvu. Otac je dugo radio u Našoj Borbi, Tanjugu i Beti, dok brat trenutno prati sport na RTS-ovom internet portalu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
