Oči šarene

Navikli mi u ovom kraju da nam uzavreli politički odnosi budu toplo-hladni. Tada su sve oči uprte u čaršiju. Stižu novinari sa svih strana, a mobilni pretplatnik zbog „iscurele“ baterije postaje nedostupan. Novinare što crnim glasom pronose sve i nameću medijski mrak, ponovo bi da prigrle mnogi. Sve u cilju „pravovremenog“, „objektivnog“, „profesionalnog“ i ko zna još kakvog informisanja dragih, milih, odanih i buduće pristalih birača. U naglo nadošloj patetici iz prošaranih očiju samo što ne poteknu suze nad narodnom sudbinom. No tu srce od kamena tvrđe bude.

Gledanje iz provincije prema prestonici skoro uvek ima isti ugao gledanja. Raspali po onima gore što ne vide ove dole šta rade. Kad se gore sedi, vidi se da u bazi teče mleko i nedostaje još med. Iz udobne ministarske fotelje pogled je drugačiji i pitomiji. Ne vide se oči što šaraju. Kad počne da žulja stolica u provinciji naglo se vraća sećanje na stare priče o šarenim očima i zaboravljenim obećanjima iz hladno-vrućih vremena.