Sandžak

Četvrtak

Komentari: 4
Ostavite komentar
Ocena: 3.25
Glasaj:
Pošalji tekst
Promeni veličinu slova
Verzija za štampu
Bili ste svedok događaja?
Pošaljite nam vaše vidjenje, slike ili video..
Pakao u Sibiru
30/03/2012 15:10 | Priboj

Krvava pečalba Pribojaca

Pakao u Sibiru

Autor: S. Bjelić

Priboj - Velika nezaposlenost ne dozvoljava Pribojcima da u potrazi za poslom puno biraju. Odlaze svuda po svetu, na ona mesta gde im se posao najpre ponudi. Zbog toga su često u situaciji da im je zbog ekstremno loših uslova rada ugrožen i život. Vito Slović je krajem prošle godine zbog loše situacije u gradu bio prinuđen da zatvori svoju radnju. Bio je nekoliko meseci bez posla, a onda je od poznanika čuo da jedna firma iz Beograda šalje građevinske radnike u Rusiju. Otišao je u predstavništvo te firme gde su mu rekli da ima posla u istočnom Sibiru na izgradnji naftovoda u bazi NPS 13 . Poznanik, koji ga je uputio na tu firmu, rekao mu je da je čuo da u toj bazi nije lako raditi. Vito nije mogao da bira pa se prijavio za posao, očekivao je loše uslove , ali ne i ono što ga je zadesilo.

Mesto u kome je radio nalazi se u sred sibirske prašume, više od 1.000 kilometara od prvog naseljenog mesta. Rade se građevinski poslovi na izgradnji baze naftovoda . Radove izvodi naša firma u ime hrvatske građevinske firme „Velestroj“ koja je glavni preduzimač poslova. „Radno vreme je minimum 12 sati dnevno, ali često je bivalo i po 20 . Ako se desi da radnik odbije da produženo radi pada u nemilost poslovođa koji imaju apsolutnu vlast nad radnicima i mogu da ti prepolove sate koje si radio iz bilo kog razloga tako da ne smeš da im se zameraš , kaže Slović.

Najteže mu je padala katastrofalno loša ishrana i ekstremno niske temperature. Svih 113 dana vrtela su se, za sva tri obroka, tri jela kuvana na vodi, (pirinač, pre-krompir , makarone), u koja si mogao da dodaš šečer ili kečap. Kuhinja je bila udaljena skoro kilometar od gradilišta a za jelo mora da se gura i čeka u redu i po pola sata. „Sobe u kojima je spavalo po 6-7 nas na krevetima na sprat, imale su oko osam kvadrata, ako neko ustane drugi su morali da leže na boku.Topla voda , ako stigneš do nje, bilo je jednom u 15 dana na pola sata, bila je prava blagodet“, seća se Slović.

- Od medicinskog osoblja na gradilištu je bio samo jedan bivši hirurg. Sa posla se nije moglo odsustvovati ni zbog povreda na radu. Posečeš se brusilicom stave ti zavoj i odmah na posao. Ako ne radiš bez dozvole lekara naplate ti pansion za taj dan 1000 rubalja. Meni su skoro na živo izvadili zub koji me boleo, a bio se samo okrnjio, kaže Vito.

Na gradilišti je bilo najviše Rusa, uglavnom bivših zatvorenika koji nigde drugo nisu mogli da nađu posao, a Slović kaže da su međunacionalni odnosi bili dosta čudni. Odnos među radnicima iz bivše Jugoslavije bio je na nivou pravog bratstva i jedinstva, ali su Rusi su prema „braći“ iz Srbije pokazivali veliku mržnju. „Mržnja je prelazila često i u agresiju, pogotovo kada se napiju smućkanog alkoholnog pića koje su u nedostatku pravog sami pravili i pili na eks. Tada su provaljivali u naše sobe, vikali na nas nazivajući nas Kirgizima i fizički napadali“, tvrdi Slović.

Pomisao o napuštanju gradilišta svakom bi pala na pamet već posle nekoliko sati, ali nije bilo moguće. Radnike niko fizički nije sprečavao da odu, ali nedostupnost bilo kakve komunikacije i činjenica da su odmah do ograde sibirski tigrovi i medvedi u hiljadama kilometara sibirske prašume, odlazak je činio nemogućim. Uslovi iz ugovora, (ako svojom voljom odustaneš od rada dužan si da isplatiš 6 000 dolara odštete dodatno platiš „pansion“ po paprenoij ceni ) su dodatno upotpunjavali ovo poludobrovoljno ropstvo.

Vito Slović kaže da je po ugovoru njegova agonija trebalo da traje šest meseci, ali se na sreću završila posle 113 dana, pošto je firma prekinula radove. Slović se vratio kući sa 18 kilograma manje. Od krvavo zarađenog novca vratio je dugove i kupio najpotrebnije za porodicu. Novca već ponestaje pa će morati ponovo u potragu za poslom , ali u Sibir sigurno ne.

„Oslobođen“ mornar Kladnik

Vito nije usamljen u svojoj pečalbarskoj sudbini. Mornar Milan Kladnik proveo je u poluzarobljeništvu nekoliko nedelja. On je, preko crnogorske firme „Merkur“, otišao da radi na albanskom brodu „Adrijatik king“. Posao se pretvorio u noćnu moru jer je brod bio četiri meseca usidren u luci u Draču. „Pasoš i mornarsku knjižicu sam predao upravi broda, kapetan je sa oficirskom posadom nestao pre oko mesec dana, a ja nisam dobio ni novac ni smeštaj pa sam prinuđen da boravim na brodu. Nemamo ni struju ni vodu , a zalihe hrane su na minimumu“, pričao je Kladnik u telefonskom razgovoru. Tek sredinom ove nedelje Kladniku je omogućeno da napusti brod i u sredu je stigao u Bar.

Ostavite komentarOstavite komentar

Komentari (4)

Ivan VidmarIvan Vidmar | 31/03/2012 09:34

Broj preporuka: 14 Preporuči Predloži za brisanje

Ljudi, sve je istina.Moglo je da bude i gore.Uzmu im pasose,pa i da hoce, ne mogu da se vrate.Sve, zapravo zavisi od toga ko ti je poslodavac.Ima ih,naravno,vise koji su korektni,ali i ovakvih,pa i gorih.Sto se tice uslova...,pa Moskva i St.Peterburg nisu Rusija i nazalost sve je tako kako je opisano.Kad su Rusi u pitanju, vise puta sam se uverio da nisu naklonjeni svojoj braci po veri.Nisu nikome.

Petrikic DraganPetrikic Dragan | 22/12/2012 17:35

Broj preporuka: 3 Preporuči Predloži za brisanje

Sve tacno, ali ima i mnogo, mnogo bolje i to posebno sto se tice Pribojaca. Ali takodje ima i jos gore,mnogo gore, o cemu vi i ne naslucujete, pocevsi od zaraznih bolesti, batinjanja, pa sve do trovanja i ubistava kao u horor filmovima.Pre oko 10 godina u Podmoskovlju zivot bilo kog Uzbeka, Tadzika, naseg radnika koji radi na crno ili radi za neku srpsku, bosansku, crnogorsku ili slicnu firmu je vredeo par stotina dolara. Dete je ubiveno za 200, a jedan radnik za bednih 300 dolara. Dete je sahranjeno na groblju u sumi par stotina metara od kampa nasih radnika. Radnik je zapakovan poslat kuci..... Jednostavno ako mozes i znas platis i coveka vise nema, a posle se pricaju bajke o njegovom nestanku, povredi, bolesti i sl. Svuda su pored tih ubica prisutni i nase protuve. Jednom su otsekli stopalo i o njemu sve zna nas konzul (i ne samo o njemu) koja daleko od toga da je stitila zivot i zarade radnika, a ne plasila nase ljude sta im se sve moze desiti odnosno, za ono sto je dobijala stitila nase “uspesne” poslodavce. .Jedan je ziveo kao rob na daci dok ga jedan.....nije spasio i kao paket poslao svojoj porodici...Jedan Hrvat je 2011 jedva ziv izasao iz zatvora i zahvaljivao se Srbima koji su mu pomogli da prezivi ne znajucui das u mu oni to i smestili…Ko zna da li se vratio kuci ili se jos potuca ili je mozda vec umro. Jednom rukovodiocu je cerka kod kuce stradala...., a on posle izvesnog vremena bio prinudjen da sa otvorenom i gnojavom ranetinom radi na gradilistu u sred Moskve i svakoga dana nekoliko puta da je previja. Cutao, radio, pa i cinio one iste stvari koje su njemu pre toga cinili...U 2010 je jedan nas covek umirao zbog nebrige kolega,firme i lekara sve dok ga nisu nasli mrtvog pored svojih cimera.Nije smeo ni da pisne da je tesko bolestan sve dok mu ...nije puklo. Ali ubijaju se i truju i poslodavci medjusobno. Jednom koji je sve stvorio se prvo ubila cerka, a potom je i on "nestao" u ...... Normalno papiri cisti, a njegovi kompanjoni srecni i cestiti. Danas su poznati biznismeni. Zato ne dao vam bog da ste pravdoljubivi,milosrdni, uvidjajni, a da pri tom radite za neku srpsku, bosansku, crnogorsku i slicnu firmu.Ili da "saradjujete" sa poslodavcima...Takva osecanja i ponasanja ostavite kod kuce, pa kad se vratite pokazite ih prema svojim najmilijima pricajuci bajke o tome kako ste zaradjivali pare i probijali se u Rusiji. A ako hocete da sve to zadrzite onda brate ili sedite kod kuce bez para ili molite boga da nadjete posao u bilo koju zapadno evropsku firmu koja radi u Rusiji. Onda osim stalnih sitnih smicalica, stalne konkurencije i znalacke eksploatacije nista vam nece faliti. Iako se i oni bave lopovlukom to je sasvim drugi svet gde se osecate kao covek, a ne bezvredni stvor.

bobanandjelkovicbobanandjelkovic | 10/04/2014 13:44

Broj preporuka: 1 Preporuči Predloži za brisanje

citam i cudim se koliko ljudi mogu da preuvelicaju stvari.Gospodin je kako kaze prvi put dosao na gradiliste,a pre ovog iskustva je bio privatnikovde u Srbiji.u istoj firmi sam 5god.desava se da nisu uslovi idealni,pogotovo smestaj,sto se tice hrane ja licno nemam zamerke.Obisao sam gradilista od Sibira do Crnog mora i nikad nisam naisao na neke vece probleme.Treba shvatiti da svi koji idemo tamo idemo sa ciljem da radimo i zaradimo,a ne na letovanje.Gospodin ne pominje da je isplata apsolutno redovna.Moze li se u srbiji zaraditi mesecno od 150 000/200 000? pa ne moze mora se covek odreci nekih navika kada ode na takvo mesto.

iskustvo sa istoka i zapadaiskustvo sa istoka i zapada | 27/06/2013 12:24

Broj preporuka: 0 Preporuči Predloži za brisanje

Nije tacno da Rusi nisu naklonjeni Srbima.Rusi su nacisti,jedino od sebe vise vole Srbe.U moskvi sam imao iskustva sa Rusima kad su oni sami bez Srba slavili oslobodjenje Milutinovica i mogu reci da me sramota kad im kazem da ne pratim Haski tribunal za razliku od njih i to sve zbog Srba.
U Frankfurtu sam imao pozrtvovanje Rusa i njihovu pomoc i to samo zato sto sam Srbin.
Riski hleb Srbi jedu vekovima a to sto im nije ukusan nek idu za Amariku tamo je sladje.Pogledajte kolike Srpske firme postoje u Rusiji i kolike poslove Srbi rade,a ima li tako nesto u drugim zemljama?