IZLAGANJA SA SKUPA POTPISNIKA APELA PROTIV PROGONA ZDRAVKA DEURIĆA I JUGOREMEDIJE

Tamo je, koliko ja znam, već dve godine zakupac koji proizvodi nekoliko profitabilnih lekova, i mislim da je to osnovno, a ovi progoni su odvraćanje pažnje i udar na radnika. Ja Zdravka računam kao radnika bez obzira što je bio direktor. To je udar ove vlasti koji treba da dovede dotle da mi radnici nemamo prava ni da pitamo, niti da se borimo za svoja prava. Naša su prava oduzeta, to možemo pokazati u hiljadama dopisa i prepiski u zadnje četiri godine koliko se borima zajedno sa još pet-šest grupa i organizacija, gde na naše krivične prijave dobijamo nebuloze od javnog tužioca. Ljudi koji su skrivili propast naših preduze-a i koji treba da idu u zatvor se ne gone, od nas se skrivaju odgovori, a jure se ljudi poput Zdravka i Jugoremedija za neke sitne dugove za poreze i doprinose za koje, koliko sam ja upoznat, pokriće postoji, a i da ne postoji to je samo sitan prekršaj i nije stvar za krivicu, Ali, vlast pokazuje svoju moć – ne može Zdravko da bude u pravu. Mora da bude neko kriv, jer kako će drugačije tamo u Jugoremediju da postave svog čoveka da upravlja fabrikom, da zarađuje i da daje državi pare. A ako bi sada vratili Zdravka na čelo fabrike, onda bi to bilo nešto drugo – onda bi priznali grešku. A oni ne žele da priznaju svoju grešku i neće je nikad ni priznati. Neće priznati zato što su nas totalno, od same privatizacije, svih firmi, ne samo Jugoremedije, tako uništili da je sada potpun krah, došao je kraj. I umesto da dižu privredu, oni je uništavaju, i ako ovako nastave sve će ove firme o kojima sada pričamo, i Srbolek i Jugoremedija i ostale će otići državi kroz stečaj i bankrot, a država će ih dati novim vlasnicima i kompanijama koje se bore na našem tržištu. Tu su umešane mnoge strane, i mafija koja se bavi lekovima, pokušavaju da opstanu. A znamo kako oni opstaju. Zato i žele da unište nas, pogotovu one koji se bore do poslednjeg trenutka da spasu sebe. Znaju da je najlakše udariti na nas, jer mi smo najranjivija tačka na koju mogu sve da svale.

Dragoljub Kostić, predsednik udruženja za zaštitu ljudskih prava radnika Uranak, koje okuplja bivše radnika Rekorda i Vizahema

NEMAMO MI TAJ „PEDIGRE“, PO NJIMA MI SMO NIKO I NIŠTA

Mene odavno muči jedna stvar, što se tiče i Jugoremedije i cele naše farmaceutske grane – to što smo hteli da ispoštujemo zakon, koji nas je terao da moramo da se razvijamo i usklađujemo sa evropskim standardima, da pravimo nove fabrike, da pravimo nova radna mesta, i ljudi u Zrenjaninu su to i uradili, i na kraju zbog toga bili kažnjeni! Za mene to je jedna neverovatna stvar. Nije Jugoremedija radila rekonstrukciju iz svog ćefa, svi smo mi morali to da uradimo, da bi se uskladili sa tim GMP standardom i da bi mogli da nastavimo sa proizvodnjom. Mi u Srboleku nismo dobili taj standard, iz razloga koji sada ovde nisu bitni, u svakom slučaju ljudi u Zrenjaninu su to uradili, uloživši svoj trud, svoj novac, sve svoje da naprave nešto što će da vredi, što će razviti taj grad i dati mu neku perspektivu, za njih, ili za njihovu decu, ili za tuđu decu, nije to bilo bitno. Znači, ideš u tom pravcu u kom navodno država ide, usklađuješ se sa standardima koji su ti propisani, a na kraju oni u Jugoremediji su kažnjeni. Kad su ispunili zahteve iz zakona, onda odjednom „kako su smeli to da urade“? I još što je najgore – država ima 42% akcija u toj fabrici. U koju nije uložila ni 42 centa. A uzela je pre toga, kad je 2002. godine prodavala svoje akcije u Jugoremediji, preko petnaest miliona evra za paket od 42%. Uzela je njihov trud, a oni su se borili, jer je vlasnik kršio ugovor, i 2007. godine vratili državi to vlasništvo, da može opet uzme novac u nekoj sledećoj prodaji, a država ih je 2012. oterala sve na ulicu, deo rukovodstva i u zatvor. Zato što su se potrudili da poštuju zakon. To je jedan apsurd za koji ja ne znam da li postoji u nekom drugom delu sveta. Ja to ne mogu da shvatim – terete ih za nešto što nema blage veze sa životom, a druge ljude iz naše iste branše, farmaceutske, koji su pokrali milijarde, što je dokazano, za to nikom ništa, još će im i omogućiti da se vrate u posao! Ovo je katastrofa tih ljudi koji su uložili sebe, uložili sve da naprave i sebi i drugima bolji život, i na kraju poslati na ulicu da stradaju. Koliko ih je pomrlo, koliko ih se razbolelo, koliko su njihove porodice u očajnom stanju i materijalno i zdravstveno, i nikad kraja nema.

To se sada na njima hoće da pokaže ko šta sme, a šta ne sme. Jer, ovde se zaboravlja jedna stvar – svi mi smo bili radnici i akcionari, možemo sutra da budemo i ti preduzetnici na koje se sada stavlja akcenat kao na oslonac razvoja. Mi smo to hteli da budemo, i mi u Srboleku i oni u Jugoremediji, ali nam nisu dali, jer nismo mi ta elita koja sutra treba da stvara dohodak i prihod u ovoj državi. Nemamo mi taj „pedigre“, po njima mi smo niko i ništa, tako nas tretiraju. Jer, ako smo im pokazali toliko puta, i kroz papire, i kroz knjige, i kroz rad i rezultate da umemo da radimo i razvijamo posao, a oni su nas gurnuli u blato, kako to onda drugačije da shvatimo? Ajde i u blato što su nas gurnuli, nego ljude su gurnuli u zatvor, stavili im etiketu da su lopovi, da on sad treba da ide gradom Zrenjaninom i da gleda u zemlju. Zašto? Pa i ako su napravili neke greške to su samo greške. Niko nije imao nameru da bilo koga ošteti, nego da se Jugoremedija razvija.

Zoran Gočević, predsednik Udruženja akcionara i bivših radnika Srboleka

_______________________________________________________________________