Počnimo od korica. Ova knjiga izgleda savršeno u svakom detalju, za šta je zaslužna grafička dizajnerka Jana Nikolić, koja vizuelno oblikuje čitavu ediciju Daninoć. Zadovoljstvo je potpuno kada zaključimo da je i sadržaj jednako privlačan, odnosno da je subotička spisateljica i sekretarka za kulturu Ildiko Lovaš napisala odličan roman, koji, kao i njena prethodna zbirka pripovedaka Via del Corso (2005), dolazi do srpskih čitalaca posredstvom Fabrike knjiga i prevodioca Arpada Vicka.
Španska nevesta je neobična i dosta složena knjiga u kojoj se prepliću dva ženska pripovedačka glasa: jedan opisuje poslednje decenije prošlog veka, i, po svemu sudeći, nosi udeo autobiografskog, dok drugi pripada supruzi kontroverznog mađarskog pisca s početka veka, Geze Čata, takođe rođenog Subotičanina. Pored toga što odrastaju u prelomnim vremenima raspada Jugoslavije i Austrougarskog carstva, dodirne tačke između dve junakinje su u jogunastom, izazivačkom karakteru i izrazito snažnom doživljavanju telesnosti, prenapregnutim čulima koja burno reaguju na sve nadražaje, bila to nežna osećanja ili uskovitlani seksualni nagoni.
Razgranatu romanesknu strukturu autorka gradi tehnikom montaže i asocijativnim povezivanjem vremenskih slojeva, ponekad čak frustrirajući čitaoca beskrajnim retardacijama (namernim usporavanjima radnje), a osnovni lajtmotivi su venčanje, seksualni odnos i smrt. Jaka simbolička i obredna obeležja u njihovoj osnovi tiču se prelaženja granica, preispitivanja do koje mere se najintimnija svojstva jednog bića menjaju u susretu sa drugim, odakle dolazi nasilje, odnosno gde smo pogrešno skrenuli ako smo umesto u prostor sklada i blaženstva stigli u pakao. Unutrašnji prikazi ljubavne pustoši u romanu Španska nevesta, naročito u narativu o opijumskom zavisniku Gezi Čatu i njegovoj ženi, otvaraju široko asocijativno polje u kom ima mesta i za antički mit o Medeji i za Lu Ridov Berlin. Ali Ildiko Lovaš odlazi još korak dalje, a njeni hrabri opisi osetljivih tema kakve su duševno rastrojstvo, narkomanija, ambivalentno osećanje majčinstva ili uzajamna potčinjenost dvoje ljubavnika u čijem se odnosu mešaju gađenje i sladostrašće, eros i tanatos, često rizikuju osudu onih koji roman ne budu čitali pažljivo. Dekor za ovakvu fabulu, ili njen spoljašnji ekvivalent, pronađen je u kontrastima teških ženskih mirisa i zadaha raspadanja koji dolazi od klanja životinja, a boja je obično crvena, sadržana u soku od maline, krvi ili rastvoru hipermangana. Uporedo sa nagoveštajem tragičnog kraja javlja se i jedno zazivanje koje se naslanja na Put u Birobidžan Judite Šalgo: reč je o snu o ženskoj zajednici, „ženskom kontinentu“ u kom će život biti slobodan i neopterećen društvenim konvencijama.
Osim što predstavlja tematsko osveženje i riznicu književnih postupaka kakvu je na malom prostoru teško predstaviti, u romanu se može uživati i na nivou rečenice, što se danas sve ređe sreće, a velikim delom je i zasluga prevodioca Arpada Vicka. Može se zastati kod neobičnih poređenja, kao što je zaleđeno jezero u kom smrznute žabe nalikuju mustri na ženskim čarapama, ili izvanredno snažnih, često fantazmagoričnih slika. Takođe se može diviti pripovedačkoj veštini Ildiko Lovaš, koja nakon što velike emotivne lomove opiše na stotinama stranica, uspeva da to isto ponovi u samo jednom pasusu.
Uprkos preovlađujućem mišljenju, tradicija nije datost, već se svesno kreira odabirom od postojećeg, ili čak izmišljanjem, što su sve načini za uspostavljanje društvenih vrednosti. Izuzetno zanimljiva pozorišna i književna tradicija koju stvaraju Mađari na tlu Vojvodine nalazi se na razmeđi država i kultura: po jeziku pripada mađarskoj, po temama i mestu radnje srpskoj kulturi. Dok je nešto liberalniji pozorišni svet širom otvorio vrata za Andraša Urbana i teatar Kostolanji Deže, na književnoj sceni i dalje je prisutna teška konzervativnost iz koje proističe i apsurd da izvrsne knjige poput Španske neveste, koje se dešavaju u Srbiji i čiji su autori rođeni ovde, ne mogu biti u konkurenciji za srpske književne nagrade. Što je ne samo nepravda prema piscima, već i ogromna šteta za domaće čitaoce.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
