Site name

Sve gljive na jednom mestu

Na koricama knjige Gljive Srbije i zapadnog Balkana najkrupnija je slika pečurke sa crvenom kapom.

Piše: M. Dajmak

17. septembar 2010. 15:00

Evo prve prilike da se laici razuvere. Iako je mišljenje da su sve crvene pečurke otrovne, Branislav Uzelac nam otkriva da je reč o knjeginji, jednoj od najcenjenih i najukusnijih pečuraka. Toliko čak da joj preti istrebljenje, pa se autor zalaže za zakonsku zaštitu.

Nije to jedina zabluda o gljivama. "Jedna od najbesmislenijih izreka koja se može čuti jeste da su ’sve gljive jestive, a neke samo jedanput’", piše Uzelac i dodaje da "najveći broj vrsta makromiceta ima prosto nejestiva plodna tela - što zbog sitnog rasta, što zbog neprijatnog mirisa ili ukusa, što zbog proraslosti supstrata (pesak i sl), a neka su toliko tvrda da o jestivosti nema govora. Relatiuvno mali broj ima toksine pa je, dakle otrovan, ali svakako ima nekoliko stotina vrsta koje se mogu koristiti u ljudskoj ishrani".

No, i pored toga, autor upozorava laike da je najbolje konzumirati gajene gljive, da njegova knjiga ne sme biti jedini putokaz za one koji bi da se upuste u avanturu potrage za samoniklim gljivama.

Jiš jedna uvrežena netačnost. Šampinjoni su najukusniji, tačnije svoj pravi ukus daju u vreme pune zrelosti, kada su kape otvorene i svetlosmeđe boje, a ne ono što mi volimo: bele kao sneg, loptica kao kliker.

Branislav Uzelac je profesor sociologfije. Za to bi znali samo njegovi đaci u <I>Matematičkoj gimnaziji<I> u Beogradu, da nije njegove druge strasti. Reč je o ljubavi prema prirodi, višedecenijskom iskustvu sa skupljanjem pečuraka, učešću na raznim stručnim seminarima, rukovođenju projektima i van sadašnjih granica naše zemlje... Godinama već organizator je godišnje izložbe gljiva, a autor je i svojevremeno vrlo gledane TV serije <I>Priče iz prirode<I>.

Na projektu <I>Gljive Srbije i zapadnog Balkana<I> radio je proteklih sedam godina. Nije ni čudo, jer ovo je svakako najozbiljnija i najobuhvatnija knjiga o gljivama ikada objavljena na prostoru zapadnog Balkana, da ne kažemo Jugoslavije. Opisano je i sistematizovano više od 1.200 vrsta gljiva sa svim dosad poznatim varijetetima, a sve je potkrepljeno izvanrednim fotografijama, naravno i uz napomene o jestivosti ili nejestivosti, toksičnosti ili oznake "smrtno otrovna", da se vratimo na početak ovog prikaza.

Kada se zna da je neke gljive moguće snimiti samo desetak dana u godini, jasno je koliki je ovo posao bio. To je rezultovalo i enciklopedijskim obimom knjige: 464 strane velikog formata, na kvalitetnom papiru, naravno u punom koloru.

Izdavačje BGV Logik iz Beograda.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.