Na koricama knjige Gljive Srbije i zapadnog Balkana najkrupnija je slika pečurke sa crvenom kapom.
Evo prve prilike da se laici razuvere. Iako je mišljenje da su sve crvene pečurke otrovne, Branislav Uzelac nam otkriva da je reč o knjeginji, jednoj od najcenjenih i najukusnijih pečuraka. Toliko čak da joj preti istrebljenje, pa se autor zalaže za zakonsku zaštitu.
Nije to jedina zabluda o gljivama. „Jedna od najbesmislenijih izreka koja se može čuti jeste da su ’sve gljive jestive, a neke samo jedanput’“, piše Uzelac i dodaje da „najveći broj vrsta makromiceta ima prosto nejestiva plodna tela – što zbog sitnog rasta, što zbog neprijatnog mirisa ili ukusa, što zbog proraslosti supstrata (pesak i sl), a neka su toliko tvrda da o jestivosti nema govora. Relatiuvno mali broj ima toksine pa je, dakle otrovan, ali svakako ima nekoliko stotina vrsta koje se mogu koristiti u ljudskoj ishrani“.
No, i pored toga, autor upozorava laike da je najbolje konzumirati gajene gljive, da njegova knjiga ne sme biti jedini putokaz za one koji bi da se upuste u avanturu potrage za samoniklim gljivama.
Jiš jedna uvrežena netačnost. Šampinjoni su najukusniji, tačnije svoj pravi ukus daju u vreme pune zrelosti, kada su kape otvorene i svetlosmeđe boje, a ne ono što mi volimo: bele kao sneg, loptica kao kliker.
Branislav Uzelac je profesor sociologfije. Za to bi znali samo njegovi đaci u <I>Matematičkoj gimnaziji<I> u Beogradu, da nije njegove druge strasti. Reč je o ljubavi prema prirodi, višedecenijskom iskustvu sa skupljanjem pečuraka, učešću na raznim stručnim seminarima, rukovođenju projektima i van sadašnjih granica naše zemlje… Godinama već organizator je godišnje izložbe gljiva, a autor je i svojevremeno vrlo gledane TV serije <I>Priče iz prirode<I>.
Na projektu <I>Gljive Srbije i zapadnog Balkana<I> radio je proteklih sedam godina. Nije ni čudo, jer ovo je svakako najozbiljnija i najobuhvatnija knjiga o gljivama ikada objavljena na prostoru zapadnog Balkana, da ne kažemo Jugoslavije. Opisano je i sistematizovano više od 1.200 vrsta gljiva sa svim dosad poznatim varijetetima, a sve je potkrepljeno izvanrednim fotografijama, naravno i uz napomene o jestivosti ili nejestivosti, toksičnosti ili oznake „smrtno otrovna“, da se vratimo na početak ovog prikaza.
Kada se zna da je neke gljive moguće snimiti samo desetak dana u godini, jasno je koliki je ovo posao bio. To je rezultovalo i enciklopedijskim obimom knjige: 464 strane velikog formata, na kvalitetnom papiru, naravno u punom koloru.Izdavačje BGV Logik iz Beograda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
