Kolonisti Marsa u rijalitiju

Divlji Zapad u Severnoj Americi najpre je kolonizovan, pa je onda usledila poplava vestern romana, pesama i filmova. Kolonizacija Marsa planira se obrnuto. Najpre prodaja TV prava sponzorima, pa onda naseljavanje astronauta-pionira na crvenu planetu u rijaliti spektaklu. Predviđeno je da naseljenici na Mars tamo gore ostanu čitav život.

Istina je da je sponzorski tim koji je stajao iza padobranskog skoka Feliksa Baumgartnera sa visine od 39.068 metara iz stratosfere dobro zaradio, ali i otvorio neke nove perspektive vasionskih letova. Moguće i način kako da se osvoji i naseli Mars! Stratosfera u kojoj je Baumgartner bio, u vreme prvih sovjetskih i americkih letova, smatrala se već dubokIM svemirOM. Neki i danas drže da svemir počinje 19 kilometara iznad Zemlje, tamo gde nema uslova da čovek preživi. Drugi tu granicu pomeraju na 120 kilometara. Moguće da će već u narednoj deceniji ovog veka i ta granica biti pomerena. Možda baš sa najavljenom misijom 2023. godine, kada se očekuje prva ljudska naseobina na Marsu. Inače, razdaljina između Zemlje i Marsa je od 55 do 400 miliona kilometara, što zavisi od položaja te dve planate u orbiti oko Sunca.

Te 2023. godine četvoro astronauta bili bi prethodnica naseljenika, pionira ili kolonizatora crvene planete na kojoj bi, prema planu, ostali trajno, čitav život…

Profesor dr Džerard T. Huft (Gerard T. Hooft) teoretski fizičar, koji je dobio Nobelovu nagradu 1999. godine i ima informacije šta se to sprema, otkriva da osim što bi to bio najspektakularniji poduhvat u istoriji svemirskih istraživanja, istovremeno bi bio i izazov za masmedije, neka vrsta rijaliti-šoua iz kosmosa. Čitav svet bi imao priliku da prati šta se gore zbiva. Stižu vesti da se sponzorske ponude već prihvataju. E, tu je veza sa skokom Baumgartnera! Mediji i sponzori. Da li su to „svemirdžije“ našle zlatnu koku i zamenu za poprilično onemoćale državne fondove za razvoj vojne tehnologije i nauke, iz kojih su obično dobijali sredstva?

Huft kaže da se neće primati „mambo-džambo“ tj. neozbiljne ponude, već ponude od onih ljudi čiji je, uslovno rečeno, avanturizam potkrepljen konkretnim naučnim radom. Već postoji plan naseobina koje bi u osnovi činilo šest konusnih kućica koje imaju i robotizovana vozila, te bi u produžetku, iza tih kućica, bila još dva veća prostora, svaki sa po devet članaka, od kojih je svaki prostorija za sebe.

Plan je da od 2016. godine na MARS BUDE poslan komunikacijski satelit, a 2018. gore bi za njim otišao i stacionirni rover, da bi 2020. godine počela „marsogradnja“ naseobine za ljude. Bile bi to životne jedinice u koje bi u aprilu 2023. došli ljudi i marsovski dani bi za čoveka počeli. Još u junu 2012. ideja se svidela Paulu Romeru, tvorcu projekta TV rijalitija „Veliki brat“.

Holanđani koji u čestvuju u u projektu Mars jedan (Mars One) predviđaju da naredne godine astronauti počnu obuku, a i to bi bilo predstavljeno u – rijaliti šouu. Podrazumeva se da takav šou donese veliki novac, i da projekat dobije novi zamah. Sve će se snimati. Treninzi astronauta za početak. A onda i selidba na Mars, pa život u kućama opremljenim za život i rad, uključujući stvaranje zajednice.

– Ovaj projekt čini mi se kao jedini ostvariv način da čovečanstvo ispuni svoj san o migraciji u svemir – izjavio je profesor doktor Džerard Huft.

Zanimljivo je da se sve ovo što planiraju holandski investitori oslanja na američke planove za osvajanje Crvene planate. U aprilu 2010. Barak Obama je izjavio da će NASA biti sposobna da pošalje i bezbedno vrati astronaute na Mars sredinom 2030-ih. To je rekao dok je iznosio plan u Kenedi svemirskom centru, u Floridi. Obama je time postavio visoke ciljeve, najavljujući da će u peridu od pet godina, da bi to ostvarila, NASA dobiti popriličnu sumu dolara.

Do 2025. očekujemo kosmički brod dizajniran za duga putovanja iza Meseca, najavio je predsednik SAD i objasnio: – Krajnje sam posvećen svemirskim letovima, eksploataciji vasione, ali pri tome moramo raditi na pametan način. To podrazumeva preispitivanje izabranog puta i transformisanje planova Nase. Pošteno govoreći, ne znam da li to znači da Nasa treba da promeni konkretne akcije, način na koji to rade. Ono što hoću su rezultati. Vasionski program otvara mnoge poslove čitave industrije, privrede i to uz relativno mala ulaganja, jer otvara nove perspective, poboljšava naše živote i tu vidim ulogu Nase – rekao je Obama.

Obamin optimizam je verovatno bio potaknut i najavom američkih inženjera letenja da bi let do Marsa mogao trajatiu svega 39 dana ili nekih šest puta kraće nego što je to sada slučaj. Frenklin Čang Dijaz, bivši astronaut i fizičar na Institutu tehnologije u Masačusetsu, u februaru je 2010. najavio da bi probni let rakete VASIMR usledio 2013. godine. Takva raketa kao pogonsko gorivo koristi tehnologiju impulsne magnetoplazme i suština je buduće strategije Nase, koja se zbog rasta troškova istraživanja svemira sve više okreće spretnim privatnim poduhvatima. Čang Dijaz se nada da bi putovanje na Mars moglo da bude ostvareno raketom koja ne koristi klasično hemijsko gorivo, već bi koristila električnu energiju za transformaciju goriva – hidrogena, helijuma ili deuterijuma – u gasovitu plazmu koja se zagreva na temperaturu od 11 miliona stepeni Celzijusovih. Takav gas bi se usmeravao u izduvni sistem uz pomoć magnetnih polja, što bi omogućavalo brzinu nebeske letelice oko 55 kilometara u sekundi. Upravo to bi, po Dijazu, veteranu iz sedam svemirskih misija, višestruko skratilo put do Marsa, na 39 dana.

Zašto Mars

U novembru 2011. godine NASA je lansirala Marsovu naučnu laboratoriju , rover „Kjuriositi“ koji će sa svojim plutonijumskim generatorima, kako se predviđa, biti aktivan još desetak godina, sasvim dovoljno do planiranog leta ljudi. Na Marsu uslovi su prilično negostoljubivi sa prosečno izmerenom temperaturom na površini od minus 63, a maksimalnom od plus 20 i minimumom od minus143 stepeni Celzijusa.

Atmosfera je stotinak puta ređa od Zemljine i gotovo u potpunosti je čini ugljen-dioksid. Dan na Marsu traje nešto duže nego na Zemlji. Nagib Marsove rotacije sličan je nagibu Zemljine ose što u sprezi sa kretanjem planete oko Sunca izaziva godišnja doba slična onima na Zemlji. Zbog veće udaljenosti od Sunca Marsova godina je, međutim, dva puta duža.

U svemir s privatnicima

U čuda privatne inicijative pri osvajanju svemira spada svakako i to kako je „Dragon“ stigao do Međunarodne svemirske stranice 10. oktobra i kada su japanski astronaut Akihiko Hošida i njegova američka koleginica Sunita Vilijams počeli spajanje kosmičkog broda „Dragon“ sa Međunarodnom svemirskom stanicom (koja je na 350 kilomatara uznad Zemlje). A „Dragon“ je privatni kosmički brod kompanije „Spejs Iks“.Nosio je uglavnom hranu i opreme za naučna istraživanja na prvom od 12 planiranih letova.

Po povratku, teret sa stanice preuzela je flota američkih brodova i prevezla do Los Anđelesa, a odatle kamionom do fabrike Spejseksa u Teksasu. Tu će sve biti detaljno pregledano.