Blagi rast već od 2013. godine

Bruto nacionalan proizvod (BNP) u Evropskoj uniji biće na kraju ove 2012. negativan. U proseku, za države evrozone, smanjiće se za 0,4 odsto, a za celu Uniju za 0,3. U Nemačkoj će BNP 2012. zabeležiti mali rast od 0,8 odsto, a u Francuskoj 0,2, dok će u Italiji BNP biti niži za 2,3 odsto, Velikoj Britaniji za 0,3, i u Španiji 1,3 odsto. Najveći pad BNP u 2012. imaće Grčka (6 odsto) i Portugalija (3 odsto). Tome treba dodati i vrlo visoku nezaposlenost. Ona će u nekim državama čak značajnije porasti tokom 2012. godine – u Grčkoj za čak 7,9 odsto, u Španiji za 4,5, a Portugaliji i na Kipru za po 4 odsto, u Italiji će taj procenat iznositi 1,3, u Češkoj 0,4, Francuskoj 0,1. Izlasku iz krize, prema predviđanjima Komisije, „posebno će doprineti povećanje izvoza, dok će rast unutrašnje potrošnje biti mlitav 2013“, da bi se tek 2014. „malo povećao“, jer će ostati sputan štednjom zbog otplate javnih dugova.

Međutim, budžetski deficit, interna i eksterna državna dugovanja akumulirana tokom godina pre izbijanja krize, preduzetim merama EU tokom prošle i posebno ove godine, počinju da se smanjuju. Opet, upravo zbog tih restriktivnih mera štednje kupovna moć građana i sa njom i interna potrošnja opadaju. Pri tome postoje velike razlike od zemlje do zemlje. Države koje su svojevremeno, pre krize ili na njenom početku, povećale konkurentnost, smanjivši cenu rada poput Nemačke, manje su zahvaćene i brže izlaze iz krize. S druge strane, Francuska tek danas povećava konkurentnost proizvodnje smanjujući cenu rada, odnosno socijalna opterećenja na cenu rada, nadoknađujući taj budžetski gubitak uštedama na državnoj administraciji. Započete strukturne reforme, jačanje ekonomske i monetarne unije uz tržišnu počinju da daju rezultat. Progres ekonomija država Unije će se ubrzati sa dovođenjem u ravnotežu državnih budžeta. Savet šefova država EU, na sastanku krajem oktobra, usvojio je obavezu da predlozi budžeta država evrozone pre njihovog usvajanja treba da prihvate Evropska komisija i Evropska centralna banka. Ostale države članice izvan zone mogu takođe da prihvate ovu meru, pogotovo ako očekuju finansijsku pomoć EU u prevazilaženje krize. Cilj je da se godišnji javni deficit smanji na ispod 3 odsto BNP, a da ukupni državni dug bude u granicama od 60 odsto BNP. Kako je potrebno vreme za popunjavanje državnih deficita, oporavak u 2014. i potonjim godinama biće značajniji nego 2013. godine.

Na kraju ove, 2012. godišnji budžetski deficit država EU iznosiće 3,6 odsto BNP Unije, odnosno 3,3 odsto BNP evrozone. Predviđa se da će se nastaviti sa smanjenjem zaduživanja i u 2013, tako da će godišnji deficit celokupne EU iznositi 3,2 odsto BNP, odnosno 2,6 odsto BNP evrozone. Ukupan javni dug EU na kraju ove godine biće 87 odsto njenog BNP, dok će u evrozoni biti 95 odsto BNP evrozone. Tokom 2013. dug će još porasti za godišnji deficit da bi se potom stabilizovao. Iako su u proseku kamate na dugove EU male, pojedine prezadužene zemlje, poput Grčke, plaćaju vrlo visoke kamate, tako da ostvarene uštede odlaze najvećim delom na kamate.

Prema proceni Evropske komisije, naredne 2013. započeće blag oporavak svetske ekonomije a sa njim i u EU, da bi se u 2014. unekoliko ubrzao. U proseku za evrozonu BNP će u 2013. porasti za 0,1 odsto, a u 2014. za 1,4, dok će za celu EU BNP 2013. porasti za 0,4 odsto, a 2014. za 1,6. Od ekonomski snažnijih država EU najveći rast će imati Nemačka (0,8 odsto 2013, 2 odsto 2014) i Belgija (0,7 odsto 2013. i 1,6 odsto 2014). U periodu 2013/14. porast nezaposlenosti zaustaviće se, mada će i dalje ostati visok, praktično u proseku će ostati u današnjim okvirima. U Grčkoj i Španiji, teško pogođenim nezaposlenošću, rast zaposlenosti se očekuje tek 2014 i to za skromnih 1,4 odsto u Grčkoj, a 0,2 u Španiji, dok će nezaposlenost nastaviti neznatno da raste i dalje na Kipru (0,3 odsto) i u Holandiji (0,1) i tokom 2014. U proseku će u EU tokom 2013. biti nezaposleno nešto manje od 11 odsto radno sposobnih, dok će u evrozoni njihov broj biti 12 odsto, uz velike oscilacije od zemlje do zemlje.

– Uravnotežujući svoju makroekonomiju Evropa prolazi težak period koji će potrajati još neko vreme. Prema našim očekivanjima ekonomski rast progresivno će se popravljati od početka iduće godine. Nedavno donete značajne političke odluke čine osnovu da se uveća međusobno poverenje među državama članicama EU. Ipak je još uvek rano da se radujemo. Evropa treba da sprovede ozdravljenje budžeta država članica i primeni donete reforme kako bi krenula u trajan ekonomski oporavak, koji će omogućiti smanjenje nezaposlenosti koja je dostigla neprihvatljive razmere – rekao je Oli Ren, potpredsednik Evropske komisije zadužen za ekonomiju i finansije Unije, objavljujući ova predviđanja.

Evropska komisija, na kraju, zaključuje da je, zahvaljujući nedavnim političkim odlukama Saveta šefova država EU, moguće da će „napetosti na finansijskom tržištu popustiti brže od predviđanja“, kao i da će „zahvaljujući solidarnosti“ među državama EU doći do oživljavanja unutrašnjeg tržišta EU.

Kako bi se umanjile velike razlike među državama članicama EU, Evropska komisija je predložila da se za period 2014/20. izdvoji 376 milijardi evra kako bi se najvećim delom (oko 43 odsto) potpomogao razvoj najnerazvijenijih regija EU, kao i poljoprivreda i ribarstvo. Predsednik Evropske komisije, Hoze Manuel Baroso, nedavno je izjavio da međusobna solidarnost mora da bude u središtu njihovog delovanja… „Solidarnost nije samo u interesu najnerazvijenijih regija već je bitna za rast svih u Uniji“, rekao je on.