Najzahtevnija oblast za uključivanje u EU

Umesto da prerađivači, država i proizvođači zajedno rade na rešavanju ovog problema i kreiraju mere za izlazak iz krize, kreatori politike su započeli medijski rat sa najvećim prerađivačem mleka oko toga ko je kriv za postojeće stanje i problematike oko merenja udela na tržištu. Ovakvo ponašanje dodatno otežava situaciju proizvođačima – kojima ništa nije bolje pa nastavljaju sa malom proizvodnjom – i potrošačima koji trpe posledice nestašice i poskupljenja mleka.

Posledice loše agrarne politike

Ovakvi problemi posledica su vođenja agrarne politike poslednjih godina, koja je dovela do situacije da danas ovaj sektor karakteriše nekoliko bitnih činjenica.

– Najpre, u Srbiji se proizvodnja mleka u poslednjih deset godina gotovo i nije povećavala iako je standard stanovništva rastao.

– Zatim, više 40 odsto mleka u Srbiji prodaje se „od kuće“ i tako ne ulazi u legalne tokove što predstavlja zabrinjavajući podatak sa aspekta zdravstvene bezbednosti stanovništva, a pretpostavka je da je upravo to mleko koje teče „sivim kanalima“ mleko najlošijeg kvaliteta.

– Zahvaljujući prvenstveno premiji koja je plaćana samo za mleko koje je otkupljivano kroz mlekare, procenat kontrolisanog mleka se konstantno povećavao poslednjih godina – sa 35 odsto pre sedam godina na više od 60 odsto danas. Smanjenjem premije poslednje dve godine ovaj trend se zaustavio. Pored potrošača koji konzumiraju ovo „sivo mleko“ ugrožena je i država jer za ovaj deo ne ubire PDV.

– Sektor mlekarstva jedan je, inače, od sektora s najvećom vrednosti proizvodnje koja prebacuje 400 miliona evra godišnje, što se preradom mleka i mesa znatno uvećava.

– Srbija je, dalje, zemlja sa najmanjom prosečnom veličinom farmi u Evropi (posle Albanije). Tako 125.000 proizvođača mleka ima po jednu kravu, 80.000 ih ima po dve, 50.000 ima po pet krava, a zanemarljiv je broj proizvođača koji ima veći broj krava. U Srbiji u proseku svaka evidentirana farma ima 2.8 muznih krava dok u EU taj prosek iznosi 20. Srbija ima izuzetno nisku proizvodnju po farmi – prosečna proizvodnja mleka po farmi u EU (15) iznosi 700 litara dnevno, u EU (27) količina pada na 250 litara dnevno, dok je u Srbiji tek 16 litara.

– U Srbiji je samo 30 odsto mleka prve i ekstra klase koje je jedino dozvoljeno da se proizvodi u EU.

– U Srbiji prosečna proizvodnja po kravi iznosi 2.500 litara dok se u EU taj prosek kreće oko 7.500 litara.

– Srbiju karakteriše i veća varijabilnost cena nego što je to u zemljama EU i regiona, u periodu 2004-2010. Trend povećanja cena od 2004. do 2008. i naročito njen visok nivo 2007. i 2008, uslovio je da proizvođači uz pomoć kreditnih aranžmana unaprede i povećaju svoju proizvodnju. Pad cene, koji je usledio posle toga i ukidanje državnih podsticaja u 2009. i 2010, za posledicu je imao da upravo oni proizvođači koji su uzeli kredite moraju da gase svoje farme. Oni koji nisu bili kreditno zaduženi imali su različite strategije opstanka (prodaja sira i kajmaka po pijacama, klanje i prodaja muznih krava ili smanjenje proizvodnje kako bi se smanjili gubici), ali uz veliko smanjenje prihoda.

– Srbija još uvek nema nezavisnu kontrolu kvaliteta mleka i Nacionalnu laboratoriju. Iako je tender za nabavku opreme bio završen još 2006, neshvatljivo je da posle četiri godine još uvek ni sistem niti laboratorija nisu uspostavljeni.

– U Srbiji trenutno radi oko 200 mlekara koje snabdevaju domaće tržište mlekom i mlečnim prerađevinama. Najveći deo od tog broja su male zanatske mlekare, dok na velike industrijske mlekare otpada oko 10 odsto. Međutim i pored tog velikog učešća u brojnom stanju malih mlekara one u stvari pokrivaju svega 13 odsto prerade mleka. U isto vreme velike industrijske mlekare zahvataju 67 odsto prerađivačkih kapaciteta.

– Iako državne institucije Srbije već duže vreme najavljuju da će Srbija dobiti dozvolu za izvoz mleka u EU, ona još uvek ne može da izvozi ni dugotrajno mleko a kamoli pasterizovano ili sveže. Razlozi, navedeni u izveštaju Evropske komisije, leže u nepoverenju u uspostavljeni sistem kontrole hrane.

– Za razliku od primarnog nivoa proizvodnje gde, u proseku, situacija ne beleži pozitivne trendove poboljšanja (malo gazdinstvo, nizak prinos, loš kvalitet, loša zdravstvena bezbednost), stanje u preradi je značajno unapređeno (povećane investicije, asortiman proizvoda, kvalitet prerade…)

– Grupacija okupljena oko investicionog fonda Salford otkupljuje više od 40 odsto od ukupne količine mleka koje prođe kroz mlekare. Ujedno, mlekare u sastavu ove grupe imaju najbolje razvijen sistem otkupa, prosečno 127 litara po proizvođaču dnevno, i najveći procenat ekstra i prve klase otkupljenog mleka. Evidentno je da ova grupacija diktira uslove otkupa mleka na tržištu, ali podsećamo da je upravo država u postupku privatizacije dozvolila ovakav položaj jednoj kompaniji i da za ovo nisu krivi proizvođači mleka.

– Pogrešno postavljen sistem vođenja matične knjige rasa.

Trenutne posledice ovakvog stanja

Srbija već danas ima problema sa proizvodnjom i prometom mleka i trpi brojne posledice ovakvog stanja, od kojih ćemo nabrojiti najvažnije.

– Nedostatak mleka praćen povećanim uvozom i većim cenama za potrošače;

– Zaustavljanje investicija u sektor, gde se na prste jedne ruke mogu izbrojati kupljene nove muzilice, podignute nove farme ili nabavljena nova grla;

– Veliki udeo dugotrajnog mleka u potrošnji;

– Mleko koje se prodaje „sivim kanalima“ lošeg je kvaliteta i ugrožava zdravlje potrošača;

– Nemogućnost izvoza, čak ni dugotrajnog mleka u EU;

– Veliki gubici usled neplaćanja PDV za mleko koje se prodaje u sivoj zoni;

– Osiromašeni proizvođači koji nisu u mogućnosti da vraćaju kredite te je ugrožen opstanak porodica u ruralnim sredinama.

Moguće buduće posledice

Mlekarstvo je specifičan sektor iz nekoliko osnovnih razloga.

1. Jer ima veliku ulogu u prehrambenoj sigurnosti države, mleko je osnovna životna namirnica, čije je korišćenje izuzeto važno i sa zdravstvenog aspekta. Ono je s druge strane i vrlo osetljiva namirnica koja može izazvati brojne zdravstvene probleme ako se neadekvatno proizvodi, prerađuje, transportuje i čuva. Nestašica mleka izaziva značajne probleme na tržištu i burnu reakciju potrošača. Upravo zato svaka zemlja teži da bude u što je većoj meri nezavisna i samodovoljna u proizvodnji mleka.

2. Jer je mleko finalni proizvod ratarske proizvodnje i njegov tržišni lanac je vrlo zavistan i kompleksan. Proizvodnja, prerada i plasman mleka i mlečnih proizvoda predstavlja izuzetno kompleksan i osetljiv sistem i obično je potrebno je tri do četiri godine da uspostavite proizvodnju mleka na prosečnoj farmi. Profitna stopa u mlekarstvu je mala i zato se na sektor uvek gleda dugoročno težeći da mu se obezbedi stabilnost. S druge strane, proizvodnja mleka obezbeđuje stabilnost i tržište za ratarsku proizvodnju i resurse za proizvodnju goveđeg mesa.

3. Sektor koji ima najzahtevnije standarde za priključenje EU i koji po pravilu predstavlja najveći izazov prilikom EU integracija. Iskustvo novih zemalja članica u EU je da su potrebne reforme u ovom sektoru najkomplikovanije za ispunjenje, da zahtevaju ogromna sredstva i da mogu da odlože proces priključenja.

Upravo zbog ovih specifičnosti posledice smanjenja proizvodnje su značajno veće nego u nekim drugim proizvodnjama. Navodimo najznačajnije.

– Povećanje negativnog trgovinskog bilansa usled povećanja uvoza jer Srbija već ima ozbiljan problem sa spoljnotrgovinskim deficitom i apsurdno bi bilo da postane uvoznik u sektorima u kojima ima toliko komparativnih prednosti za proizvodnju, a usled velike potrošnje mleko ima veliku ukupnu vrednost (više od 400 miliona evra koje se dodatno nekoliko puta uvećava preradom mleka i proizvodnjom i preradom mesa);

– Smanjenje zapošljavanja i prihoda u ruralnim područjima;

– Smanjenje ratarske proizvodnje usled gubljenja tržišta i smanjenje govedarske proizvodnje zbog nemanja priplodnog materijala;

– Usporavanje EU integracija jer je nemoguće priključenje dok se sektor ne dovode na nivo da garantuje zdravstvenu bezbednost potrošačima u EU.