Sajentologija

Ovo su temelji jedne nove religije koja je nikla u Sjedinjenim Američkim Državama, a zove se sajentologija (scientology). Stigla je – nažalost – i u Evropu. Osnovao ju je L. Ron Habard (Hubbard) pre nekoliko decenija (pedesetih godina), kada je tražio najbolji način da zaradi (po sopstvenom priznanju). Inače, Habard je bio pisac naučne fantastike (ko bi rekao), a sajentologija je proizašla iz njegovih ranijih ideja dijanetike i audicije (izgleda da je to prevod originalnog „termina“ auditing). Audicijom se čovek ratosilja duša vanzemaljaca i u stanju je da sebi organizuje bolji život. Uspešnom audicijom vernik postaje tetan (ne, nema nikakve veze sa tetanusom).

Sajentologija je u SAD ozvaničena kao religija, pa je time i oslobođena poreza (eto načina da se ratosiljate poreza – osnujte religiju i čitajte fantastiku), što se, na sreću, još nije desilo u Francuskoj i Nemačkoj, centrima sajentologije u Evropi. Protiv ovog ludila bio je podignut glas u Nemačkoj devedesetih godina, te je zbog toga Helmut Kol dobio otvoreno pismo u kojem se „hajka na jadne sajentologe u Nemačkoj“ poredi sa nacističkim progonima(!). Ma koliko razočaravajuće to zvučalo, pismo su potpisali Dastin Hofman i Goldi Hon. Da filmske zvezde stvarno pametnijeg posla nemaju potvrđuje i činjenica da su voljeni glumci poput Toma Kruza i Džona Travolte jedni od poznatijih sledbenika ove „ideologije“. Setimo se u ovom momentu da među zvezdama ipak ima uma i racionalnosti – glumci kao što su Džodi Foster, Anđelina Džoli, Set Grin i Džek Nikolson jesu – ateisti.

Američki komičar i fenomenalni kritičar društva Bil Mar (Bill Maher, možda jedini pravi naslednik pokojnog Džordža Karlina) napravio je simpatični skeč od ove konfuzije. „Da, da, lako je meni da parodiram sajentologiju, sa sve vanzemaljcima, njihovim dušama i pangalaktičkim konfederacijama… ali hrišćanstvo, sa zmijom koja govori, decom koju rađaju device… to je OK!“ Tek kada se uporede ove dve religije postaje jasno da je nonsens – nonsens, pa i u slučajevima u kojima veliki broj ljudi u isti veruje. Na jednom nivou, skoro da sam zahvalan Habardu za izmišljanje ovih gluposti, čisto da bih mogao da kažem: vidi – glupost, a da je pri tom svakom jasno da je glupost. Ipak, ljudska rasa je, sasvim očigledno, na mnogo primitivnijem stupnju razvoja, te su milioni i milioni i ovu glupost prihvatili. Ostaje da vidimo kako će se i ta religija razvijati. Da li će sutradan Tom Kruz da piše peticiju da se u škole uvede sajentološki katehizis? Da sedmogodišnju decu više ne učimo kako ljude rađaju majke koje penis u životu nisu videle i kako ljudi hodaju po vodi, a mađijom pretvaraju vodu u vino, već da ih učimo o zlom vanzemaljskom „overlordu“ i dušama vanzemaljaca? Ili možda da jednostavno učimo decu da postanu džedaji, i da im je glavni cilj u životu – borba protiv opakog Dart Vejdera, te da pokušaju da koriste silu umesto mozga? Ili – evo još jedne ideje, „just throwing it out there“, kako kažu Amerikanci – da osnujemo crkvu Iluvatara, Jednog, Erua, koji je stvorio Srednju Zemlju, zemlje Valinora i Erde, da bi se potom mračni gospodar Melkor usprotivio njegovoj vlasti? Da je njegov učenik, gospodar Sauron izvor sveg zla na svetu danas? Da pričamo deci da moraju da „nađu prsten“ i da ga bace u Planinu usuda (nije preterano važno što ne postoji)? Raznorazne religijske grupacije bi tu mogle da se osnuju: gandalfisti, aragornisti, prstenisti, novoprstenisti, reformisani prstenisti, crkva Boromira velikog – sveca pretposlednjeg Dana, bilboisti, pentebilboisti, Frodovi svedoci, anafrodisti, elrondolozi…

Što je najtužnije, ovo je sve tako strašno, jezivo, groteskno… moguće.

Autor je lingvista, magistar evropske kulture i odgovorni urednik žurnala Humanicus (www.humanicus.org)