Eliminisanje problematičnog tkiva u srcu trajno vraća normalan ritam

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Konferencija je održana u pokretnoj jedinici za elektrofiziologiju i ugradnju pesmejkera. Unutar ove interaktivne mobilne jedinice, specijalnog autobusa „Millie The Heart Express“ (koji je obezbedila kompanija Medtronik), novinari su imali priliku da uživo vide i da se upoznaju sa najnovijim medicinskim dostignućima u oblasti ustanovljavanja, praćenja i lečenja atrijalne fibrilacije.

– Važnost atrijalne fibrilacije ogleda se u komplikacijama koje ona uzrokuje drugim organima i sistemima, od kojih je najvažnija komplikacija moždani udar. Osim toga, ova aritmija izaziva hronične simptome poput lupanja srca, zamora, kao i ograničenja ili nemogućnosti za obavljanje fizičkih aktivnosti. Danas je promenjen fokus lečenja AF, sa lekova za kontrolu ritma, na lekove koji sprečavaju moždani udar, antikoagulante, i takozvanu primarnu prevenciju, što podrazumeva lečenje srčanih bolesti pre nego što se atrijalna fibrilacija prvi put pojavi i registruje. Ozbiljan problem je takozvana „nema“ atrijalna fibrilacija, koja može da se pojavljuje i do deset godina pre prve registrovane, a podjednako je opasna kao i registrovana. Zbog toga dugotrajno praćenje srčanog ritma ima najveći značaj – dodao je Milašinović.

Za praćenje se danas koristi i minimalno invazivni uređaj, koji omogućava da su dijagnostički podaci telemetrijski uvek na raspolaganju lekarima, bilo gde da se nalaze Uređaj se ubacuje ispod kože, injekcijom, kroz mali rez, manji od jednog centimetra, u gornjem levom delu grudi, a može da snima i šalje podatke u vremenskom trajanju do tri godine i nema kontraindikacije za snimanja magnetnom rezonancom. gde može da ostane do 36 meseci. Ovaj uređaj čak ne mora da se uklanja ako pacijent treba da uradi magnetnu rezonancu.

Iako su lekovi i dalje prva linija u lečenju AF, klinička istraživanja pokazuju da farmakološka terapija ne daje rezultate kod oko polovine pacijenata sa simptomima bolesti. Osim lekova, sve bolji tretman omogućavaju savremene, minimalno invazivne procedure, od kojih se sve više radi kateterska ablacija, minimalno invazivna procedura koja može da se koristi i pre lekova, ili ako oni ne uspeju da regulišu srčani ritam.

– Za ovu proceduru koristimo dve glavne tehnike: kriobalonablaciju i radiofrekventnu ablaciju. Kod radiofrekventne ablacije primenjuje se toplota za „spaljivanje“ tkiva, a kod krioablacije, deo srčanog tkiva se „zamrzava“. Obe tehnike za rezultat imaju eliminisanje problematičnog srčanog tkiva i formiranje ožiljka unutar srca, oko pulmonarnih vena, što blokira električne signale koji su izazivali nestabilan srčani ritam. Kateterska ablacija, u kombinaciji sa ostalim načinima zbrinjavanja pacijenata, može veoma uspešno da leči atrijalnu fibrilaciju. Ako se primeni na vreme, ova procedura može trajno da izleči atrijalnu fibrilaciju u 70 do 80 odsto slučajeva – rekao je dr Dejan Vukajlović, načelnik Laboratorije za invazivnu elektrofiziologiju i elektrostimulaciju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

On je dodao da u ovom trenutku u Srbiji ima sedam ili osam lekara koji su obučeni za izvođenje kateterskih ablacija.

– Na našem Institutu, nažalost, postoji lista čekanja od gotovo 1.000 ljudi, u Kliničkom Centru Srbije situacija nije mnogo bolja. Taj broj je samo vrh ledenog brega, imajući u vidu, na primer, broj kateterskih ablacija koje se rade u zemljama slične veličine kao Srbija. U Češkoj Republici godišnje se uradi 2.300 procedura, što je 10 puta više nego kod nas, a u Nemačkoj se izvrši čak oko 40.000 ovih intervencija godišnje – kaže Vukajlović.

Dok je za radiofrekventnu katetersku ablaciju od najveće važnosti umešnost i iskustvo lekara koji izvodi ovu metodu, kod krioablacije, uspeh intervencije u velikoj meri pospešuje i anatomska prilagođenost kriobalonkatetera, koja omogućava da se problematično srčano tkivo relativno jednostavno u potpunosti „zamrzne“, a neujednačen srčani ritam trajno reguliše.

– Usled nepravilnog ritma u pretkomorama srca tokom atrijalne fibrilacije, može nastati krvni ugrušak – rekao je asistent dr Nebojša Mujović, načelnik Odeljenja za invazivnu elektrofiziologiju Kliničkog centra Srbije.

On je dodao da prisustvo ove aritmije udvostručuje smrtnost i pet puta povećava rizik od moždanog udara koji je često praćen trajnim invaliditetom.

– Atrijalna fibrilacija je najčešća aritmija zbog koje se bolesnici hospitalizuju. Česta su ponavljana bolnička lečenja, izmene terapije i dopunska ispitivanja, a onesposobljavajući simptomi i komplikacije aritmije značajno opterećuju zdravstveni sistem. Kateterska ablacija atrijalne fibrilacije danas predstavlja najuspešniji oblik lečenja ove aritmije i efikasnija je od raspoložive medikamentne terapije. Nakon procedure poboljšan je kvalitet života i bolesnici se vrlo brzo vraćaju normalnim aktivnostima. Osim toga, kod odabranih bolesnika sa pridruženom srčanom slabosti uspešna ablacija aritmije može značajno oporaviti snagu srčanog mišića. Dugoročnim istraživanjima je pokazano da se efekat intervencije održava na duge staze, te da nema značajnih odloženih komplikacija – objašnjava Mujović.

Atrijalna fibrilacija

• * Atrijalna fibrilacija je najučestalija srčana aritmija u kliničkoj praksi.
• * Ako se ne leči, atrijalna fibrilacija čak pet puta povećava rizik od šloga, i značajno povećava rizik od srčane slabosti.
• * Ova aritmija se odlikuje ubrzanim i potpuno nepravilnim pulsom, krv se ne ispumpava kompletno iz pretkomora i dolazi do stvaranja ugrušaka, koji, ako dospeju u mozak prekidaju cirkulaciju i izazivaju moždani udar.
• * Moždani udari izazvani atrijalnom fibrilacijom po pravilu su teži, masivniji, teže se leče, češće se završavaju smrtno.
• * Pošto je posledica atrijalne fibrilacije (AF) nedovoljno pumpanje srca, ako se ne leči, bolest neminovno dovodi do propadanja srčanih funkcija.

Faktori rizika

Najčešći faktor rizika za atrijalnu fibrilaciju je postojeće srčano oboljenje. AF je češća među ljudima koji pate od koronarne srčane bolesti, bolesti valvula, zapaljenja srčanog mišića, ili kod onih koji su imali srčani udar, operaciju srca. Među ostalim rizicima za atrijalnu fibrilaciju su povišen krvni pritisak, zakrčenje arterija, dijabetes, stres, umor i godine života. Ali, atrijalna fibrilacija može da se javi i kod mlađih, naizgled zdravih ljudi, i predstavlja najčešći uzrok šloga kod osoba mlađih od 45 godina.

Lečenje

Iako su lekovi prvi izbor za lečenje atrijalne fibrilacije, klinička istraživanja pokazuju da polovina svih pacijenata sa simptomima AF ne reaguje na lekove. U takvim slučajevima, moguće je atrijalnu fibrilaciju lečiti savremenim, minimalno invazivnim hirurškim metodama – kateterskom ablacijom. Kateterska ablacija je intervencija u okviru koje se posebnim kateterima, uvedenim kroz krvne sudove u srčane šupljine, eliminiše deo srčanom tkiva u kojem nastaje aritmija. Najčešće se primenjuju dve tehnike: radiofrekventna ablacija, i krioablacija.