Mnogi faktori utiču na sposobnost ljudi da brzo i adekvatno reaguju dok upravljaju vozilom. U želji da da svoj doprinos bezbednosti u saobraćaju i smanjenju sve većeg broja saobraćajnih nesreća, stručnjaci Apoteke „Beograd“ ukazuju na neka stanja i lekove koji mogu da doprinesu smanjenju koncentracije i usporenom reagovanju tokom vožnje.
Oni upozoravaju da ne treba sedati za volan ukoliko ste umorni, imate povišenu temperaturu, osećate jake bolove ili ste pod jakim psihičkim stresom. Mnogi lekovi mogu da utiču na psiho-fizičke sposobnosti ljudi, pa pre nego što uzmete neki lek, a imate nameru da upravljate vozilom ili mašinom, obratite pažnju na upozorenja koja se nalaze u uputstvu za upotrebu leka.
Lekovi koji utiču na sposobnosti vozača svrstani su u dve grupe. Jednu čine medikamenti koji mogu da utiču na psiho-fizičke sposobnosti i koji su grafički na pakovanju obeleženi crvenim (šupljim)trouglom i drugu grupu lekova koji snažno utiču na psihofizičke sposobnosti i pod čijim dejstvom apsolutno ne bi trebalo voziti kola, obeleženi punim crvenim trouglom. Većina lekova koji se koriste za lečenje psihijatrijskih i neuroloških bolesti spadaju u lekove koji utiču na psiho-fizičke sposobnosti ljudi, zatim neki antibiotici, analgetici i lekovi koji se koriste kod alergija ili nazeba takođe mogu da ispolje ovu osobinu.
Među lekovima koji mogu da utiču na sposobnost upravljanja vozilom su amigran, avil, baralgetas, bensedin, bromazepam, carbamazepin, ciprinal, ciproflokasacin, clarinase, demetrin, diazepam, dimigal, eftil, flunisan, flunirin, imigran, karbapin, klometol, ksalol, lamiktal, lentostamin, lexaurin, lorazepam, miolastan, nofocin, nolicin, ksanaks.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
