Komentari: 0
Ostavite komentar
Ocena: 0.00
Glasaj:
Pošalji tekst
Promeni veličinu slova
Verzija za štampu
Bili ste svedok događaja?
Pošaljite nam vaše vidjenje, slike ili video..
Kako posle infarkta miokarda
26/11/2008 22:05

Saveti kardiologa - Četiri osnovne grupe lekova i kontrola faktora kardiovaskularnih rizika

Kako posle infarkta miokarda

Autor: Dr Radmila Živković

Svim pacijentima posle preživelog srčanog udara, odnosno infarkta miokarda moraju se u skladu sa novonastalim stanjem propisati određeni lekovi, osim ako prema tim lekovima ima kontraindikacija ili pacijent neki od preporučenih lekova ne podnosi. Pored lekova pacijenti posle infarkta miokarda treba da na preporučen način kontrolišu faktore rizika.

Šta je BASIC? BASIC je rečnastala od početnih slova preporučenih kategorija lečenja: B označava lekove iz grupe beta blokatora, A označava aspirin, S označava statine, lekove za regulisanje holesterola, I označava lekove inhibitore ACE i C* označava kontrolu faktora rizika, promenu načina života i dijetu.

* B. Beta-blokatori. Beta-blokatori značajno smanjuju neželjene događaje posle infarkta, smanjuju ukupni broj smrtnih ishoda za 20 odsto, a takođe smanjuju naprasnu smrt. U jednoj metaanalizi 82 istraživanja sa 54.234 pacijenta posle preživelog infarkta miokarda, beta blokatori su smanjili ukupnu smrtnost za 23 odsto i naprasnu smrt za 43 do 51 odsto (u zavisnosti od studije koja je to analizirala). Ova grupa lekova je značajno uticala na smanjenje reinfarkta, odnosno ponovnog srčanog udara. Ovi lekovi su efikasni i kod pacijenata koji posle infarkta imaju poremećenu funkciju leve komore ili kao komplikaciju imaju srčanu insuficijenciju. Beta-blokatori su korisni i kod pacijenata kod kojih je akutni infarkt miokarda lečen savremenim interventnim metodama lečenja (ugradnja stenta).

* A. Aspirin. Primena male doze aspirina svakoga dana posle infarkta miokarda značajno smanjuje ukupnu smrtnost kao i smrtnost usled kardiovaskularnih uzroka. Ovo je zaključak analize 12 istraživanja sa 18.788 pacijenata koji su dnevno uzimali aspirin u dozi od 75 do 150 mg. Ukupni mortalitet (broj umrlih) smanjen je za 11 odsto, kardiovaskualrni za 15 odsto, nefatalni reinfarkt za 28 odsto, nefatalni moždani udar za 36 odsto. Praćenje je u proseku trajalo dve godine.

* S. Statini. Statini smanjuju ukupnu smrtnost za oko 20 odsto. U nekoliko istraživanja u kojima je uzimanje statina u proseku trajalo pet do šest godina a obuhvatilo je 17.617 pacijenata posle infarkta miokarda, došlo je do smanjenja ukupne smrtnosti za 23 odsto, smrtnosti zbog kardiovaskularnog uzroka za 27 odsto i smrtnosti zbog samog koronarnog uzroka za 29 odsto. U jednom istraživanju su potvrđeni korisni efekti statina nezavisno od vrednosti holesterola pre početka terapije.

* I. Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE-inhibitori). ACE inhibitori smanjuju za oko 20 odsto ukupni broj smrtnih ishoda, smanjuju broj umrlih zbog kardiovaskularnog uzroka, kao i broj naprasnih umiranja kod pacijenata posle infarkta miokarda kada postoji poremećena funkcija leve komore. ACE inhibitori smanjuju ponovni infarkt miokarda za 20 odsto. Uzimanje ovih lekova smanjuje broj potreba za hospitalizacijom usled srčane insuficijencije.

* C. Kontrola faktora rizika, promena stila života i dijeta. Preporučena ishrana-dijeta poboljšava prognozu posle infarkta miokarda. Pored uzimanja neophodnih lekova i način života značajno utiče na ishod posle preživelog infarkta miokarda. U jednom istraživanju (Lyon Diet Heart Study) mediteranska dijeta u trajanju od 46 meseci značajno je smanjila neželjene događaje posle infarkta miokarda. Smrtnost zbog kardiovaskualrnog uzroka ili ponovni infarkt smanjeni su za 72 odsto. Prestanak pušenja poboljšava prognozu. Analiza 10 istraživanja koja su pratila prestanak pušenja pokazala je da je prestanak pušenja doveo do smanjenja ukupne smrtnosti za 35 odsto. Umereno uzimanje alkohola i redovno fizičko vežbanje smanjuju ukupnu smrtnost. Primena obe ove preporuke, prema rezultatima više istraživanja, smanjuje smrtnost za 20 do 24 odsto. Preporučuje se redovna svakodnevna fizička aktivnost kao što je brži hod u trajanju od 30 minuta ili aktivnost slična ovakvoj. Fizička aktivnost, smanjenje težine i prestanak pušenja doprinose povećanju HDL (korisnog) holesterola.

Lečenje dijabetesa ima za cilj da HbA1c bude manji od 6,5 odsto. Pored toga što kontrola šećera dovodi do prevencije komplikacija na malim krvnim sudovima, utvrđeni su i korisni efekti dobre kontrole glikemije na velike krvne sudove. Dodatak statina u lečenju dijabetesa značajno smanjuje kardiovaskularni rizik. Dodatak ACE inhibitora u lečenju dijabetesa poboljšava kardiovaskualrnu prognozu. Lečenje hipertenzije ima za cilj da vrednost krvnog pritiska bude 130/80 mm Hg i niža.

* Drugi lekovi. Pored beta-blokatora, acetilsalicilne kiseline-aspirina, statina i ACE inhibitora pacijentima se posle preživelog infarkta miokarda preporučuju i drugi lekovi kada je to indikovano. U te lekove spadaju: klopidoggel, antikoagulanti, antagonisti receptora aldosterona, antagonisti angiotenzin II receptora, nitrati, blokatori kalcijumskih kanala, antiaritmici kao i ugradnja defibrilatora).

Prema: Prescription guidelines in cardiology, 2006.

 

Šta je BASIC?

BASIC je rečnastala od početnih slova preporučenih kategorija lečenja: B označava lekove iz grupe beta blokatora, A označava aspirin, S označava statine, lekove za regulisanje holesterola, I označava lekove inhibitore ACE i C* označava kontrolu faktora rizika, promenu načina života i dijetu.

Ostavite komentarOstavite komentar

Komentari (0)