Stres najčešće doživljavamo kao trenutni problem, bilo da šef viče iznad našeg radnog stola ili da se posle napornog radnog dana vozimo u autobusu u kome je vozač pustio muziku do daske. Zbog tog trenutnog stresa se obično osećamo iritirano, anksiozno, napeto ili nekoncentrisano. Ali to je samo deo cele priče.
Vremenom, povišen nivo kortizola, hormona koji se luči tokom stresa, može negativno uticati na naše psihičko, mentalno i emocionalno zdravlje. Na taj način je uspostavljena veza između hroničnog stresa i onog koji je na duže staze mnogo opasniji, koji je potencijalni okidač depresije i posttraumatskog poremećaja. Ali koje tačno se promene u mozgu dešavaju kada smo pod stresom?
Stres može biti okidač hemijskih promena u mozgu zbog kojih ćete se osećati razdraženo.
Pod pritiskom, mnogi ljudi postaju rastrojeni i zaboravni, a to je direktna posledica destruktivnog efekta koji stres ima na mozak.
Francuski istraživači su otkrili enzim koji nakon što ga pokrene stres, napada molekule u hipokampusu, koji je odgovoran za regulisanje sinapsi (spoja između nervnih ćelija). Kada su sinapse modifikovane, gotovo je nemoguće da se ostvare neuronske veze u tom delu mozga.
To je razlog zbog koga često postajemo asocijalni i zaboravni.
Hronični stres može smanjiti mozak. Stresan život vam može oštetiti mozak tako što će smanjiti količinu sive mase u onim delovima mozga koji su direktno povezani sa emocijama, samokontrolom i fiziološkim funkcijama.
Jedan stresan događaj može ubiti moždane ćelije. Dok primamo nove informacije, konstantno generišemo nove neurone u hipokamusu – delu mozga koji je povezan sa učenjem, pamćenjem i emocijama. Ali konstantan stres može sprečiti pravljenje novih neurona u hipokampusu, čime će usporiti vezu između hipokampalnih ćelija. Štaviše, studija na životinjama je dokazala da samo jedan stresan događaj može uništiti tek stvorene neurone u hipokampusu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
