Zdravlje

Utorak

Ranije

Komentari: 0
Ostavite komentar
Ocena: 5.00
Glasaj:
Pošalji tekst
Promeni veličinu slova
Verzija za štampu
Bili ste svedok događaja?
Pošaljite nam vaše vidjenje, slike ili video..

07/08/2012 16:18

Za Zdravlje Danas piše maksilofacijalni hirurg ORL Bolnice KBC „Dragiša Mišović - Dedinje“

Maligni tumori na licu

Autor: dr Nikola Sjerobabin

Tokom vrućina vreme je i da se podsetimo nekih starih lekcija. Doduše, uslovno rečeno starim, jer se naš odnos prema suncu/sunčanju pomodarski menjao tokom prošlog veka i što je on bio bliži svom kraju, a ljudi bliži tehnologiji i informacijama, to se sve više i brže život otuđivao od prirode koja ga je stvorila. Ispada da su naši preci, u vreme kada nije bilo telefona, radija, televizije i interneta, imali zdraviji i mudriji odnos prema sunčevoj energiji: opasnijoj što je sunce bliže zenitu, blagorodnijoj što je sunce bliže horizontu.

S obzirom da ove redove piše maksilofacijalni hirurg, možda ćete naslutiti u kojem smeru će da ode priča koja je krenula od leta i sunca: u maligne tumore kože lica. U KBC „Dragiša Mišović“ na Dedinju prečesto operišemo pomenute tumore da bi nam dosadilo da upozoravamo narod koji natopljen obećanjima s reklama (o kremama sa zaštitnim faktorima) hrli na sunčanje kad mu vreme nije.

Tri najčešća maligna tumora kože lica su bazocelularni karcinom, plano (skvamo) celularni karcinom i melanom. Svi pomenuti potiču od spoljašnjeg sloja kože, tako da se lako detektuju. Od pomenutih, melanomi su najopasniji i često su uzrok smrti, dok su bazo- i plano- celularni karcinomi češće uzrok unakaženja lica. Naravno, kao i s drugim vrstama malignih tumora, šansa za izlečenjem je najuspešnija u ranijim fazama bolesti, dok je tumor manji. Tada je i operacija tumora manja, jednostavnija, a odavno je dokazano da je hirurška ekscizija ovih tumora najbolji modalitet za borbu. Kod razvijenih tumora, operacije mogu da budu kompleksne i da zahtevaju timski rad uz prethodno konzilijarno odlučivanje o vrsti lečenja koju ima najviše smisla sprovesti. Kod manjih tumora, operacija može da se uradi i u lokalnoj anesteziji (sa kojom pacijenti imaju iskustva iz poseta stomatologu) uz direktno ušivanje ivica rane nastale operacijom kožnog tumora. Često direktno ušivanje nije moguće, pa se novonastali defekt rekonstruiše takozvanim lokalnim kožnim režnjevima, to jest kožom iz blizine defekta, a neki put transplantacijom kože s drugih delova tela. Kod razvijenih tumora, pogotovo kad su prisutne i metastaze, rade se operacije u opštoj anesteziji. Posle takvih operacija pacijent često treba da dobije i dodatnu terapiju zračenjem i/ili lekovima (hemoterapija). To dodatno lečenje je uslovljeno razvijenošću bolesti ali i tipom malignog tumora. On se određuje od strane patologa i to je JEDINI siguran način da se odredi tip tumora. Klinički i dermoskopski pregled imaju limitirani uvid u suštinu bolesti, ali su svakako od velikog značaja.

Iz literature se navodi da 80 odsto malignih tumora kože traži svoje mesto upravo na licu. Lice je najviše izloženo štetnim faktorima spoljašnje sredine (ultraljubičasti zraci iz sunčeve svetlosti!). Ali lice nam je i najpristupačnije za (samo)pregled, tako da kasni dolazak lekaru zbog promene koja se javila na licu ima najviše veze sa neobaveštenošću pacijenta, ali i strahom od nedovoljno poznatog i potencijalno opasnog. Ipak, izgovor koji pacijenti daju prilikom okasnelog javljanja lekaru je: mene to nije bolelo. A maligni, to jest zloćudni tumori su velikim delom opasni upravo zbog toga što ne bole, ili zabole tek u kasnoj, teško lečivoj fazi bolesti.

Za utehu, treba reći da nisu sve kožne promene na licu tumori, a pogotovo ne maligni. Ima i kožnih i drugih bolesti koje jako liče na tumore, ali to nisu. Zato, kad se promena pojavi, treba se javiti dermatologu koji će po potrebi uputiti pacijenta drugom specijalisti ili ako treba da se operiše, nadležnom ili odabranom maksilofacijalnom hirurgu ili hirurgu plastičaru. Od nedavno i KBC „Dragiša Mišović“ pruža ovu vrstu hirurških usluga.

Ali bolje je sprečiti nego lečiti, a pogotovo operisati i zato: izbegavajte direktno izlaganje letnjem suncu između 10 sati pre podne i 4 sata po podne, a kad je izlaganje neophodno, zaštitite lice i glavu kapom i suncobranom, a telo belom laganom odećom. Kreme sa zaštitnim faktorima će takođe pomoći protiv štetnih zraka.

Ostavite komentarOstavite komentar

Komentari (0)