Izmenama Pravilnika o nomenklaturi na primarnom nivou zdravstvene zaštite počela je realizacija plana povećanja kapaciteta za palijativnu negu u zdravstvenim ustanovama širom Srbije, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja.
Podaci analize koju su obavili Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović – Batut“ i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, pokazuju da je prosečna dnevna zauzetost postelja koje su planirane za palijativno zbrinjavanje ispod prosečne, pa su po nalogu Ministarstva, zdravstvene ustanove već počele da sprovode preraspodelu kapaciteta i na taj način obezbeđuju planirani broj postelja za palijativno zbrinjavanje.
Zdravstvene ustanove su takođe dobile uputstvo da obezbede doktore medicine koji bi radili u ovim jedinicama, kao i medicinske tehničare koji su edukovani za oblast palijativnog zbrinjavanja. Procenjeno je da u bolnicama uglavnom ne postoji višak kadra i da je moguće preraspodelom angažovati kadar za ova odeljenja.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva zdravlja, s obzirom na to da palijativno zbrinjavanje podrazumeva široki aspekt brige o pacijentu i njegovoj porodici, radiće se na unapređenju sva tri nivoa pružanja zaštite pacijentima u različitim stadijumima.
Cilj je da jedinice za palijativno zbrinjavanje budu osnovane i ravnomerno raspoređenje na teritoriji cele Srbije prema potrebama pacijenata, navodi se u saopštenju.
Palijativno zbrinjavanje je pristup koji poboljšava kvalitet života pacijenta sa uznapredovalom bolešću, kao i članova njihove porodice, kroz prevenciju i otklanjanje patnje putem ranog otkrivanja, procene fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih potreba pacijenta. Potrebe za ovim vidom zdravstvene zaštite su rastuće, s obzirom na porast obolevanja od hroničnih nezaraznih bolesti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
