Nisu sve prehlade, nešto su alergije

Alergije pak nastaju kao prejak imuni odgovor organizma, sve su raširenije, a simptomi su vrlo slični infekcijama koje izazivaju virusi – zapušenost i curenje nosa, kašalj, nadraženo grlo. Mehanizam alergija nije sasvim objašnjen, a sastoji se u tome da organizam u kontaktu recimo sa grinjama ili polenom, stvara isti odgovor kao i kad u telo prodru virusu, izlučujući veliku količinu histamina. Međutim, izgleda da je podela na prehlade i alergije prestala da bude striktna.

Prema ruskim lekarima, i tekstu objavljenom u dodatku Zdravlje ruskog časopisa Argumenti i fakti (www.air.ru) pak, u današnje vreme, većina bolesti koja se javlja zimi, jesu u stvari alergijske i pseudoalergijske reakcije na hladnoću, a ne respiratorne infekcije, odnosno prehlade, izazvane virusima. Ruski lekari u ovom časopisu takođe tvrde da virusi na ljudskom telu ne žive duže od pet minuta.

Prema njihovoj statisici čak 75 odsto ljudi starijih od 30 godina razvilo je u sadašnje vreme neki oblik alergije na hladnoću.

– Klasičnu alergiju uzrokuju polen, duvan, vuna, prašina i pojedine namirnice, dok alergija na hladnoću nastaje kao reakcija na oštećenja tkiva i ćelijske membrane, do kojih dolazi usled niskih temperatura“ objašnjava Roza Čalagova.

Pacijent koji pati od netolerancije na zimu može da oseti blaže simptome alergije čak i kad popije čašu vode iz frižidera ili se istušira prohladnom vodom. U težim slučajevima alergija se javlja i leti, kad se spolja uđe u klimatizovanu prostoriju.

– Simptomi alergije prvi put se najčešće javljaju kod ljudi starih između 25 i 30 godina, i to posle neke infektivne bolesti ili nakon duže upotrebe antibiotika – primećuje Olga Kolomijec.

Teži oblici alergije na hladnoću dovode do pada krvnog pritiska, slabosti, mučnine, otežanog disanja, lupanja srca… I što je najgore, ovi simptomi mogu da traju čitavih 48 sati nakon boravka na hladnom.

Ispitivanja neretko pokazuju da pacijent koji je alergičan na zimu pati od neke hronične infekcije, ima parazite u crevima ili neku bolest digestivnog trakta, poremećaj rada štitne žlezde, žučnih puteva, jetre ili pankreasa, navode ruski doktori.

Međutim, kad su napolju veoma niske temperature, kao što je sada slučaj, čak i potpuno zdravi ljudi imaju simptome nalik onima koje daje alergija na hladnoću, ali s tom razlikom što se simptomi kod njih povlače u nekom kratkom roku, bez posebne terapije.

– Da bi se tačno utvrdilo pati li neko od ovog oblika alergije, treba da se uradi analiza na imunoglobulin E, koji je odgovoran za alergije – objašnjava Jurij Novikov.

Prema ruskoj školi mišljenja osnovna procedura lečenja jeste jačanje sposobnosti organizma da se prilagođava različitim vremenskim uslovima. Efekat ovih procedura je analogan efektu specifične imunoterapije alergijskih bolesti, tokom kojih se pacijentu postepeno daju sve veće doze alergena na koji je osetljiv. Postepeno povećavanje „doze hladnoće“ pokazalo se kao delotvorno terapijsko sredstvo, ali ga svakako treba izbegavati prilikom ovako velikih minuseva. Dovoljno je imati u vidu pre svega, da su simptomi prehlade možda izazvani „alergijom na hladnoću“ i ne posezati neoprezno za antibioticima i drugim lekovima za prehladu, nego se koncentrisati više na jačanje imuniteta – uredno spavanje, izbalansirana ishrana sa koliko je to mogućim svežim voćem i povrćem, umerena i primerena fizička aktivnost u onome što stručnjaci zovu „zonom zdravlja“, a što je individualno za svakog pojedinca. To je kretanje redovno, gotovo svakodnevno, prilagođeno vremenskim okolnostima i u intenzitetu koji nije prejak ni preslab za osobu, njenu konstituciju i životnu dob. Spoljni pokazatelji su ubrzano disanje i lagana oznojenost (ne pregrejanost i preopterećenost).

I konačno, ruski lekari na osnovu svoje prakse, tvrde da iz razloga koje nisu objasnili, alergija na hladnoću, bez ikakve terapije lekovima, prolazi kroz nekoliko godina.

Ispoljavanje

Zimska koprivnjača: Na koži se pojavljuju plikovi koji svrbe poput onih kad vas ožari kopriva.

Zimski dermatitis: Koža se peruta i svrbi, pojavljuje se crvenilo, a u težim slučajevima i otoci.

Zimski rinitis: Kijanje i curenje nosa prestaju čim se nađete u toploj prostoriji.

Zimski lonjuktivitis: Oči obilno suze i peku po mrazu.