Od ateroskleroze do infarkta

Na primer, ne znajući da imaju šećernu bolest, bolesnici se javljaju lekaru sa već oštećenim vidom, izraženim promenama na krvnim sudovima i/ili nervima, srčanim udarom, otkazivanjem funkcije bubrega ili, što je najčešće, sa upalom i gangrenom noge koju često više nije moguće spasti.

Holesterol i trigliceridi predstavljaju dva oblika masti u krvi. Najvažnija frakcija holesterola je tzv. loš holesterol (LDL), koji sadrži mnogo više holesterola nego proteina, dok tzv. dobar holesterol (HDL), sadrži veću količinu proteina nego holesterola (ovo mu omogućava iznošenje holesterola iz krvi i prenošenje u jetru gde se holesterol metaboliše).

Kada je nivo lošeg“ holesterola veći od pet mmol/L, on počinje da se lepi za unutrašnju površinu krvnih sudova, što utiče na stimulisanje ateroskleroze, odnosno smanjuje elastičnost arterija, sužava arterije. Smanjuje se dotok kiseonika što utiče na disfunkciju tkiva, tako da predstavljaju glavni rizik za srčani i moždani infarkt. Primera radi, svaki procenat smanjenja LDL – lošeg holesterola za jedan mmol/L, predstavlja zaštitu krvnih sudova i srca, i smanjuje za dva odsto smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja.

„Loš„ i „dobar“ holesterol

Najvažniji lipoproteini – LDL ili tzv. loš holesterol, sadrži mnogo više holesterola nego proteina, dok HDL ili tzv. dobar holesterol, sadrži veću količinu proteina (nosača) od holesterola. Većim delom visoki trigliceridi povezani su sa porastom LDL (lošeg) holesterola i smanjenjem HDL (dobrog) holesterola. Pre menopauze, žene obično imaju niži nivo LDL holesterola od muškaraca što štiti ženu od dobijanja infarkta dok je u reproduktivnom periodu. U menopauzi kod većine žena dolazi do povišenja LDL-holesterola, a pada estrogenih hormona, pa se broj infarkta kod žena i muškaraca izjednačava.