Prednosti i mane posta

Ekstremniji zagovornici ove teorije čak se pozivaju na to da se, ne samo u savremenim religijama, nego u drevnim medicinama, od starog Grka Hipokrata, koji je govorio da je hrana lek, do indijskih učenja po kojima ne treba jesti tokom pet dana tokom određenih mesečevih mena, gladovanju kao takvom pripišu lekovita dejstva. Neunošenje hrane, sem vode koja je izvanredan čistač celog tela, ili eventualno vode i voća, prema ovim teorijama, treba da dovede do detoksikacije, ali i jačanja volje. Preporučuje se postepeno gladovanje – jedan dan uzdržavanja od jela, a najduže pet.

Pravoslavni vernici, kojima „teče“ šestonedeljni post, hrane se po jelovniku koji je daleko od pomenutog gladovanja, ali opet treba da dovede do pročišćenja tela i duše. Kako navode zagovornici ove povremene stroge i disciplinovane selekcije namirnica koje se konzumiraju, u vreme posta odmaraju se jetra, pankreas, želudac jer ih ne opterećuje teška hrana, masti, nezdravi suhomesnati proizvodi, i uopšte prehrambeni artikli sa mnogo aditiva.

Na taj način eliminišu se nagomilane štetne materije, reguliše metabolizam i obnavlja organizam. Aktiviraju se mehanizmi koji jačaju otpornost. Za one koji nisu u prvoj mladosti naglašena je i prednost iskorišćavanja unutrašnjih masnih rezervi i samim tim smanjivanje nivoa holesterola. Post bi trebalo da pomaže i pročišćavanju krvnih sudova. Za vreme posta srce i krvni sudovi su manje opterećeni pa se olakšava disanje, bolje je snabdevanje organizma kiseonikom. Trebalo bi i da se pokaže odlično dejstvo i na organe za varenje, pre svega jer posni jelovnik znači veći unos celuloze, blagotvorne za želudac. Unosom voća, povrća, ribe prolepšava se koža i kosa. Učvršćuje se koža i vezivna tkiva i ublažavaju migrene, alergije. Post bi trebalo da koristi posebno i kardiovaskularnim bolestima, dijabetičarima i pacijentima sa povišenim krvnim pritiskom. I naročito, trebalo bi da sprečava prejedanje, čiji su loši efekti široko poznati – nadutost, pojačani gasovi, podrigivanje, prepun želudac koji podiže dijafragmu i izaziva nepravilno ili pojačano lupanje srca, povišen pritisak…

Međutim, kao i u gotovom svakom medijskim promovisanju određenog načina ishrane, i u ovom propagiranju posta, nedostaje druga strana medalje, a to je usklađenost sa potrošnjom ili psihofizičkim naporima. Praktično, odgovor da li je post blagotvoran ili ima kontraefekte na onog ko ga upražnjava, zavisi isključivo od pojedinca, njegovog opšteg zdravlja i načina života. Višemesečni post možda je primeren manastirskom načinu života, po pravilu u zdravoj sredini – većina manastira građena je u lepom prirodnom okruženju, ali za nekog ko živi u pretrpanom velegradu, sa napornim radnim obavezama i recimo, zahtevnim programom rekreacije u nekom fintes centru, post može da deluje i kao iscrpljujući luksuz. Izuzev naravno ako nema duhovni, već prizemni cilj da bude klasična dijeta kojom bi recimo do Nove godine trebalo skinuti pet kilograma, da bi se post odrazio na zdrav način na organizam, mora da bude usklađen sa potrošnjom energije. Posni jelovnik jednom rečju drugačije mora da bude sastavljen za pripadnika specijalne antiterorističke jedinice, građevinskog radnika, gimnazijalca ili profesionalnog sportistu, od onog za kancelarijskog radnika. Samo usklađen unos hrane i njene potrošnje na duže staze može biti zdrav.