Preporuke za zaštitu od vrućina

Poslednjih godina uočava se trend porasta temperature u letnjem periodu, što utiče na zdravstveno stanje stanovništva.

Pravovremeno preduzete preventivne mere mogu smanjiti broj obolelih i umrlih od vrućina, što znači da treba biti spreman za ublažavanje mogućih negativnih posledica po zdravlje i pravovremeno delovati.

Sve vreme dok traju velike vrućine pridržavajte se preporuka lokalnih zdravstvenih ustanova koje informišu javnost putem medija (radija, TV, interneta).

Neke od preporuka su:

– Rashladite telo i pijte dovoljno tečnosti;

– Pijte redovno negaziranu običnu ili mineralnu vodu i niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera. Nije preporučljivo piti jako rashlađene napitke. Samo za osveženje u ustima može se rastopiti jedna ili dve kockice leda. Dehidraciju od vrućina možete izbeći uzimanjem razređenog soka kao što je limunada, i to odrasli svakih 1-2 sata, a deca svakih 15-20 minuta po jednu do dve kašike ili gutljaj vode. Nemojte čekati osećaj žeđi da biste povećali unos tečnosti, pogotovo kod starijih osoba koje imaju slabiji osećaj žeđi.

– Izbegavajte boravak na suncu u periodu od 10 do 17 sati, naročito deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i bolesnici s hroničnim bolestima (mentalne bolesti, dijabetes i dr.)

– Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je zamotati se u hladne i mokre peškire ili se rashladiti mokrim sunđerom, kupkom za noge, i sl. Deci treba mokre peškire stavljati na noge i ruke.

– Nosite laganu, široku i svetlu odeću napravljenu od prirodnih materijala. Ako idete izvan kuće, stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare, a korisna su zaštita od direktnog sunca i kišobrani i lepeza za rashlađivanje vazduha.

– Koristite laganu posteljinu, po mogućnosti bez jastuka kako bi izbegli akumulaciju toplote od tela.

– Jedite češće male i što tečnije obroke. Izbegavajte hranu bogatu belančevinama. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, tzv. äsmoothieô ili skuvajte laganu supu, koja će organizmu vratiti izgubljene minerale, vitamine i elektrolite.

Rashladite svoj dom

– Nastojte da rashladite prostor u kome živite. Idealno bi bilo sobnu temperaturu održavati ispod 32░C danju, a 24░C noću. To je posebno važno za decu, osobe starije od 60 godina ili osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima.

– Koristite hladniji noćni vazduh da rashladite svoj dom. Ako je moguće, otvorite sve prozore ili podignite roletne tokom noći i ranih jutarnjih sati, kada je spoljašnja temperatura niža.

– Smanjite količinu toplog vazduha unutar stana ili kuće. Danju zatvorite prozore i spustite roletne, naročito one koji su okrenuti prema suncu. Ugasite sva veštačka svetla i isključite što je više moguće električnih uređaja u svom domu.

– Stavite draperije ili tende na prozore koji dobijaju jutarnje ili poslepodnevno sunce. Rasprostrite mokre peškire da rashladite vazduh u prostoriji. Ne zaboravite da se time povećava vlažnost vazduha.

– Ako imate klima-uređaj, zatvorite vrata i prozore da ne trošite više energije nego što je potrebno. Podesite temperaturu tako da ne bude niža od 7?C od spoljašnje.

– Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura vazduha iznad 35?C, neće sprečiti teškoće vezane za velike vrućine. Pomoći će, međutim, bržoj izmeni vazduha kada u večernjim satima cirkulacijom svežeg vazduha rashlađujete svoj dom.

Važno je piti dovoljno tečnosti, jer znojenjem gubimo više tečnosti, čime dolazi do dehidracije i povećanog viskoziteta krvi, što može izazvati trombozu, moždani udar (šlog) ili infarkt srca.

Klonite se vrućine

– Sklonite se u najhladniju prostoriju svog stana ili kuće.

– Ako stan ili kuću ne možete držati rashlađenim, provedite dva do tri sata dnevno u hladnom prostoru (npr. u rashlađenoj javnoj zgradi).

– Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana.

– Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno raditi, činite to u najhladnije doba dana, što je obično rano ujutro u periodu od četiri do sedam sati i posle podne nakon 17 sati.

– Potražite senku.

– Ne ostavljajte decu niti životinje u parkiranom vozilu.

– Redovno koristite sredstva sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu treba posvetiti novorođenčadi i maloj deci. Za njih treba koristiti zaštitna sredstva s najvećim faktorom (>30) i obući ih u laganu odeću koja će ih takođe štititi od UV zraka.

– Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa.

– Ako vozite, izbegavajte putovanja u najtoplijem delu dana.