Pušenje i lepota ne idu zajedno

Duvan je Evropu stigao iz Egipta preko Turske još u 16. veku, ali se prve studije vezane za njegovo štetno dejstvo po zdravlje javljaju tek pedesetih godina prošlog veka. Naučne studije u poslednjih dvadesetak godina izrađene u čitavom svetu nedvosmisleno ukazuju da su pušenje i duvanski dim vodeći rizični faktori u nastanku hroničnih nezaraznih bolesti svetske populacije.

Petar Borović, predsednik Saveza Srbije protiv pušenja, kaže za Zdravlje Danas da lepota i zdravlje kože zavise od stanja krvnih sudova kože i elastičnih vlakana. Međutim, duvan brzo ošteti krvne sudove kože, a zatim i elastična vlakna, a posledica je ubrzano starenje kože.

– Zbog slabije ishranjenosti koža vremenom poprima sivkastu boju, otrovi duvana izlučuju se i preko kože, pa zato pušači oko sebe stalno šire miris duvana, ali oni to ne osećaju, jer im je duvan blokirao mirisne nerve u nosu. Kad prestanu sa pušenjem, bivši pušači počinju burno da reaguju na zadah duvana, jer su im nervi u nosu proradili. Duvanski otrovi u koži se oksidišu i raspadaju se, truju kožu i ona dobija nezdravu žućkastu boju. Duvan i kafa ostavljaju pigmentne mrlje na zubima, beo jezik i žute fleke na prstima. Pucanje nokatne ploče i fleke pod noktima su čest problem, ukazuje Borović.

Isto tako, prema rečima našeg sagovornika, kosa žena koje puše gubi lepotu, sjaj i svežinu zbog oštećenih krvnih sudova kože i prisutnih otrova.

– Ukoliko se žena i nepravilno hrani, dolazi do pucanja i „cvetanja“ krajeva kose. U detoksikacionom savetovalištu to se brzo koriguje kroz promenu načina života i ishrane i na veliko zadovoljstvo žena kosa ponovo postaje lep, vidljivi ukras, naglašava Borović.

Iako je veliki broj pušača svestan da pušenje škodi zdravlju, oni nisu dovoljno uporni da ostave ovu lošu naviku.

– Smatram da postoji prostor za edukaciju o metodama za ostavljanje pušenja i pravilnim postupcima koji smanjuju želju za cigaretom. Kod nas postoji više metoda za odvikavanje od pušenja, i nemedikamentnih i medikamentnih. Međutim, i pored jake volje, nekada je zaista potrebna medikamentna podrška. Na našem tržištu postoji nekoliko medikamenata koji pomažu u odvikavanju od pušenja i njih možemo podeliti na nikotinske i nenikotinske. Postoji i detoksikaciono savetovalište za odvikavanje od pušenja. Zanimljivo je reći da se nekada i antidepresivi koriste u borbi protiv cigareta, objašnjava Borović.

Trudnoća i uticaj na plod

Petar Borović, predsednik Saveza Srbije protiv pušenja, objašnjava da majke pušači najčešće rađaju lakšu decu i to pre vremena. – Deca majki pušača su u prvih šest do osam nedelja izuzetno nervozna i stalno plaču, a sve zbog posledica koji je tokom trudnoće ostavio nikotin. Svako četvrto dete majke koja puši u trudnoći se rađa sa hipertenzijom, a ovakva deca četiri puta češće imaju urođene srčane mane, a tri puta češće rascep gornje usne i nepca, napominje Borović.