Uzimanje ćelija iz krvi pupčane vrpce bezbedno je i za majku i za novorođenče. U proteklih dvadeset godina više od 30.000 transplantacija matičnih ćelija pomoglo je u tretmanu različitih bolesti, a više od 30 odsto od ukupnog broja transplantacija je iz krvi pupčane vrpce – kazao je direktor Krio Instituta dr Ištvan Balog na konferenciji za medije u Beogradu, na kojoj je između ostalog bilo reči i o novim dostignućima u transplantaciji i praktičnoj upotrebi matičnih ćelija, kojima se leči više od 80 različitih bolesti.
– Matične ćelije iz krvi pupčanika su najvitalnije i najmlađe, a njihovo prikupljanje je najjednostavnije prilikom rođenja deteta, ne traje duže od 5 minuta i potpuno je bezbedno i bezbolno. Matične ćelije su ćelije univerzalnog tipa i ne samo da su sposobne za neprestano samoobnavljanje, već i da stvaraju određene vrste tkiva. Zahvaljujući ovoj osobini pogodne su za lečenje malignih, hematoloških i autoimunih bolesti, ali mogu pomoći pacijentima obolelim od dijabetesa ili poboljšati zdravstveno stanje pacijenata sa mišićnom distrofijom – objašnjava Balog.
Matične ćelije se prilikom transplantacije mogu transformisati u bilo koji drugi vid ćelija, kao što su krvne, srčane, nervne i ćelije kože i na taj način učestvovati u ponovnom stvaranju ili obnavljanju umrlih ili oštećenih tkiva. Neophodno je da stručnjaci koji obavljaju transplantaciju poseduju sve podatke o urađenim analizama i testovima (količina krvi, broj matičnih ćelija, potvrde rađenim analizama na HIV, sifilis, hepatitis A, B i C, citomegalovirus, mikrobiološk i testovi), kako pacijent ne bi došao u situaciju da uskladišteni uzorak ne može da iskoristi.
Prema rečima dr Nebojše Zečevića, prednost čuvanja matičnih ćelija u privatnim bankama u odnosu na javne, je što su iste dostupne u roku od 24 časa i pri tome se ne gubi dragoceno vreme u traženju odgovarajućeg donora za pacijenta kome je ova transplantacija neophodna.
– Kompatibilnost ovih ćelija je 100 odsto zagarantovana za bebu, a za ostale članove porodice ovaj procenat je značajno veći nego kod donora iz javne banke, i iznosi od 25 do 75 odsto – istakao je Zečević i napomenuo da ukoliko u porodici postoji genetska predispozicija za određena oboljenja, odluka da se sačuvaju matične ćelije može biti od životne važnosti.
On napominje da u Srbiji procenat čuvanja matičnih ćelija nosi svega 3 odsto i da je razlog za to nedovoljna informisanost javnosti o značaju ove vrste ćelija u lečenju mnogih oboljenja.
Saradnja sa porodilištima
Kriovum banka matičnih ćelija postoji u Srbiji od januara ove godine i, kako kaže Marija Zečević, direktorka Kriovuma u našoj zemlji, trenutno, pored saradnje sa porodilištem GAK Narodni front, porodilište u Novom Sada i u Subotici, planira se saradnja i sa ostalim porodilištima.
– Kriovum je za svoje pacijente u Srbiji omogućio više pogodnosti, od prikupljanja uzorka pa do njegovog čuvanja. To nije samo banka matičnih ćelija, već u svom sastavu ima i Institut koji se bavi transplantacijama istih koje naši pacijenti mogu obaviti na Institutu u Poljskoj ili Mađarskoj, o trošku Kriovuma i Famicord grupe – rekla je Zečevićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
