Izdavačka kuća Plato nedavno je objavila knjigu holandskog naučnika Dika Svaba „Naš mozak – to smo mi (od materice do Alchajmera)“. Autor je svetski priznat neurolog, istraživač mozga, koji predvodi tim na Holandskom institutu za neuronauku, i koji je 30 godina proveo kao direktor Holandskog instituta za istraživanje mozga i bio profesor neurobiologije na Amsterdamskom univerzitetu.
„Svab se ceo svoj naučni vek bavi izučavanjima mozga. Njegova karijera traje već 50 godina, a u ovoj knjizi sublimirano je sve što je do sada radio u okviru svojih istraživanja mozga“, kaže urednica Platoa Nataša Anđelković.
Knjiga „Naš mozak – to smo mi“ je biografija ljudskog mozga od detinjstva, preko odraslog doba do starosti. Svab čitaoca vodi kroz unutrašnje putovanje koje otkriva naše mogućnosti, ograničenja i želje, otvarajući u svakom novom poglavlju drugačiji aspekt razvoja mozga – polne razlike, šta se dešava u mozgu adolescenata, kako iskustvo roditelja menja mozak…
Zahvaljujući višedecenijskom istraživanju mozga, Svab nam omogućava unutrašnji pogled u to kako mozak, jedan od najzagonetnijih organa, funkcioniše u svakom periodu našeg života, i kako hemijski procesi u njemu utiču na to kakvi ćemo biti, kao i na to kakve interakcije pravimo jedni sa drugima.
„U ovoj knjizi Svab prati mozak kao organ koji u potpunosti determiniše čovekovo postojanje, koji se zapravo formira u prenatalnoj fazi, i još tada određuje šta će čovek postati. On prati ceo ljudski vek i pokazuje kako se putem procesa u mozgu određuju naše sposobnosti, kako izgleda mozak adolescenata, zaljubljene osobe… Ukazuje na to kakve se promene dešavaju tokom roditeljstva, a potom prati sve promene koje nastaju tokom zrelog života, kao i šta se dešava sa mozgom prilikom nekih bolesti, poput demencije ili Alchajmerove bolesti“, kaže Anđelkovićeva.
Svab, čija su istraživanja tokom 1980-ih smatrana provokativnim i kontroverznim, tvrdi ne samo da čovek ne poseduje slobodnu volju, budući da su stanja poput zavisnosti ili homoseksualnosti duboko utvrđeni u našem mozgu, te da se na njih ne može uticati, već i da postoji mala kontrola nad svakodnevnim odlukama ili nad time šta ćemo postati, zato što mozak utvrđuje sve o nama mnogo pre nego što smo se rodili. Kakav će nam biti moralni karakter, u koga ćemo se zaljubiti, kakva će nam biti religiozna uverenja – Svab ističe da je sve to već utvrđeno u našem mozgu, mnogo pre našeg rođenja.
„Ova knjiga jeste korisna za stručnjake, lekare, pre svega, ali je pisana i za širu publiku sa idejom da se prodre u ljudsku psihologiju. Kada razumemo šta se dešava u našem mozgu, mi zapravo pokušavamo da razumemo najpre sebe, a samim tim i druge ljude. On smatra da kroz razumevanje ljudske prirode možemo doći do socioloških promena. Autor se zalaže za uvođenje socioloških aspekata istraživanja mozga“, zaključuje urednica.
Da li ste znali…
Da okolina u prvim godinama života po rođenju određuje građu moždanih sistema koji ima veze sa jezikom. Kasnije, nakon kritičnog perioda razvoja našeg jezičkog sistema, ukoliko pokušamo da govorimo neki drugi jezik, moramo to da radimo sa svojim nacionalnim mozgom i zato imamo akcenat.
Da je upotreba forcepsa ili bola kod fetusa tokom porođaja uzrok glavobolja u odraslom dobu.
Da postoji fetusno sećanje na zvuk, vibracije, ukus i miris. Tako da dete u trudnoći ne ugrožavamo samo duvanom, lekovima i sličnim štetnim materijama, nego i televizijskim programom koji gledamo.
Da životna sredina siromašna jodom dovodi do lošeg rada štitne žlezde, poremećenog rada mozga i unutrašnjeg uva.
Da je zaljubljenost kod ljudi širom sveta osnova za sparivanje. Čovek bi pomislio da za tako nešto bitno, kao što je izbor partnera za zasnivanje porodice, kora našeg mozga pri punoj svesti bira pravog partnera. Ali ne, tokom žestoke zaljubljenosti, pri čemu je sva naša pažnja i energija fokusirana na tog jednog partnera, moždane oblasti duboko u mozgu, strukture koja šalje nesvesne procese, te su koje odlučuju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
