Stabilna porodica – ključ sreće

Ovaj podatak se ne odnosi na porodice sa decom, u kojima roditelji žive sa svojim potomcima u domaćinstvima, pošto je čak dve trećine (67 odsto) njih zadovoljno i srećno.

Kada je reč o faktorima koji su presudni za funkcionisanje u primarnoj zajednici, pokazali su se kao izuzetno važni odnosi unutar porodice, roditeljstvo i porodične navike, zatim podrška familije i prijatelja, osnovne demografske karakteristike, materijalni status i zdravlje.

Istraživanja sprovedena u drugim zemljama sveta jasno ukazuju na to da se srećna deca dobro slažu sa svojim roditeljima i drugom decom i da u svojoj blizini imaju bar jednog bliskog prijatelja. Podrška, samopouzdanje i emotivna sigurnost koja proizilazi iz bliskosti sa drugim osobama veoma su važni kada je sreća u pitanju.

Na nivou međuljudskih odnosa roditelja i cele porodice važni su razumevanje i poštovanje u smislu rešavanja nesuglasica i porodične atmosfere. U primarnim zajednicama u kojima je izražen konflikt postoji dvanaest puta veća šansa da budu nesrećne, pa čak i konflikt umerenog intenziteta ima uticaja na sreću među roditeljima i decom. Isto tako, na zadovoljstvo i blaženstvo utiču ne samo prikrivene nesuglasice već i otvoreni sukobi i svađe.

Konflikt, kao pokazatelj porodičnih odnosa, značajan je za sreću u porodicama adolescenata, odnosno sa decom uzrasta od 13 do 18 godina.

Unicefova istraživanja pokazala su da ukoliko su odnosi između roditelja i njihovih potomaka poremećeni, šansa da porodica bude nesrećna je jedanaest puta veća u odnosu na mogućnost da bude srećna.

Kada je reč o zajedničkim aktivnostima, čak 86 odsto roditelja svoje slobodno vreme provodi u igri i zanimaciji sa svojim najbližima. Ključ sreće za dete uzrasta od šest do 12 godina predstavlja uzajamno funkcionisanje i dopunjavanje partnera u porodici.

Bitan oslonac u teškim trenucima skoro 90 odsto roditelja vidi u svojoj deci, njih 84 odsto podršku dobija i od drugih ljudi izvan primarne zajednice, dok njih oko 75 odsto izvor svoje sreće može da potraži i u nekim drugim stvarima.

Sreći ne doprinosi visoki materijalni status, jer visina primanja nije direktno povezana sa srećom, kao i okolnost da li jedan ili oba roditelja ostvaruju prihode. U slučajevima kada porodica ne može da pokrije osnovne potrebe, kao što su da obezbedi mesto za život i da ispuni finansijske obaveze, postoji sedam puta više šansi da bude nesrećna u odnosu na porodicu koja može da pokrije osnovne egzistencijalne potrebe.

Za blagostanje je isto tako bitno fizičko i mentalno zdravlje, što pokazuje da narušeno zdravlje deteta ima veće efekte na sreću porodice od narušenog zdravstvenog statusa roditelja. Dok je oko 56 odsto porodica u kojima roditelji imaju loše zdravlje srećno, svega 39 odsto je srećno kada je ugrožen život deteta.

Prisustvo depresije i anksioznosti

Svetska zdravstvena organizacija ukazala je na zabrinjavajući trend povećanja depresije i anksioznosti na globalnom nivou. SZO predviđa da će do 2020. godine depresija predstavljati drugi po veličini uzročnik invalidnosti (koji uključuje i poremećaje mentalnog zdravlja).

Indeks bruto društvene sreće

Od 1971. godine Vlada Butana uvela je Indeks bruto društvene sreće kao novi pristup razvoju i merenju prosperiteta. Ovaj način merenja razvoja pratio je psihološku dobrobit, vitalnost zajednice, zdravlje, kvalitet vladavine, ekološke posledice razvoja i druge indikatore, što predstavlja veliki značaj za neekonomske elemente razvoja.

Najsrećnije države

Prvi međunarodni Izveštaj o sreći u svetu predstavljen je 2012. godine. Prema njemu, Kostarika i Meksiko pozicionirani su iznad SAD-a i Velike Britanije, Brazil iznad Nemačke, Gvatemala i Bolivija ispred Poljske i Hrvatske, a Mongolija, Zimbabve, Tunis i Irak ispred Srbije. Tri zemlje sa najvišim rezultatima sreće su Kolumbija, Malezija i Brazil.