Terapija hroničnog bola

Mnogi će se složiti da živimo i radimo u vremenu medicinskih čuda. Dok se sasvim lako mogu raščlaniti molekuli, obeležiti receptori ili otići na mesec, ne možemo reći da se uspešno borimo sa problemom bola i bolnih stanja. Pa ipak, postoje nekakva pravila ponašanja kojih bi se trebalo pridržavati u terapiji bola.

Prvo što treba naglasiti, a gde se najčešće greši, je da se danas smatra pravom pacijenta i obavezom zdravstvenih radnika da se bol posmatra kao „peti vitalni znak“. To samo znači da se pacijent mora uvek pitati da li ima bol i da mu se mora verovati kada to kaže, a ne zanemarivati i potcenjivati bilo kakav osećaj bola.

Treba jasno razlikovati terapiju akutnog od terapije hroničnog bola. Zahvaljujući odlikama akutnog bola i modernim farmakološkim sredstvima, lakše ga je lečiti od hroničnog bola. Tu spada posttraumatski i postoperativni bol, zatim bol usled bolesti pojedinih unutrašnjih organa.

Pored dokazane efikasnosti u lečenju akutnog bola često, sa današnjim znanjem i terapijskim merama, nema zadovoljavajućeg uspeha u tretmanu hroničnog bola. Akutni bol vremenom slabi (sa ozdravljenjem), dok se hronični vremenom održava ili čak i pojačava.

Ono što naročito treba naglasiti kada se govori o terapiji bola, a naročito terapiji hroničnog bola, je značaj multidisciplinarnog pristupa problemu.

Kada se govori o hroničnom bolu treba imati u vidu da je bol još od Homerovog vremena pojam patnje. Stoga treba razlikovati bolne senzacije (svest o štetnom stimulansu) od bolnog iskustva (opšte subjektivno iskustvo patnje usled bola). To su primarna i sekundarna komponenta bola.

Aristotel je prvi predložio pretpostavku da je bol emocija. Emocionalna komponenta je neraskidivo uključena u sve aspekte bolnog iskustva. Kod većine pacijenata sa hroničnim bolom se javlja anksioznost. Vremenom se javljaju i druge tegobe kao što je pospanost, iritabilnost, gubitak apetita, smanjenje interesovanja i libida, poremećaji personalnih međuodnosa i depresija sa različitim idejama.

Dobro je poznato da je najčešća promena kod pacijenata sa hroničnim bolom reaktivna depresija.

Nije jednostavno sagledati pacijenta sa hroničnim bolom. To zavisi od sposobnosti pacijenta da adekvatno opiše svoje tegobe i kvalitetno odgovori na ciljana pitanja, kao i od lekara i medicinskih sestara koji moraju snalažljivo da tragaju za raznim aspektima i elementima bolnog stanja.

S obzirom na kompleksnost hroničnog bola jasno je zašto nema jedne efikasne terapije koja bi bila bezbedna-dobra za lečenje svih problema vezanih za bol. Osnovno načelo terapije bola sastoji se u uticaju na centralne i periferne delove bolnog puta. Centralno delujemo podižući prag za bol i modifikujući odgovor na bol. Periferno delujemo pre svega uklanjajući uzrok bola ako je moguće, prekidajući put bola hemijskim ili hirurškim putem i primenom specifičnih lekova ili modaliteta koji angažuju unutrašnje odbrambene mehanizme.

U KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“, pri Klinici za anesteziju radi i ambulanta za lečenje bola. Svesni smo da je nemoguće svima maksimalno pomoći, ali svakako možemo pomoći pacijentima koji nam se obrate. Vrata naše Ustanove su uvek otvorena za sve pacijente koji pate od različitih bolnih stanja. Ako i ne uspemo da sve izlečimo, svakako možemo pružiti savet ili uputstvo gde bi se problem mogao rešiti.