Svetski dan borbe protiv osteoporoze, hronične, nezarazne, metaboličke bolesti kostiju, obeležen je 20. oktobra. Kako bi populacija saznala više o bolesti od koje češće obolevaju žene, Udruženje za preventivu i lečenje osteoporoze u Srbiji (UPLOS), u saradnji sa GO Zvezdara, organizuje kontinuiranu medicinsku edukaciju o osteoporozi.
U septembru je održana javna tribina o ovoj bolesti na kojoj su predavanja držale Snežana Đurica, internista endokrinolog, i internista Jelena Todorović. Prisutni su imali priliku da čuju kako genetika, ishrana, način života i pol utiču na čvrstinu kostiju.
Profesorka Đurica je rekla da između 60 i 70 odsto genetika učestvuje u tome koliko će naše kosti biti čvrste.
– Najčvršće kosti ljudi imaju u periodu između 20 i 25 godina. Ishrana i način života su veoma važni za čvrstinu kostiju, kao i vitamin D3 i hormon rasta – rekla je profesorka istakavši da su ljudske kosti 20 odsto čvršće kada su ljudi fizički aktivni.
Pušenje, konzumiranje alkohola i kafe doprinosi lošijem kvalitetu naših kostiju. U prevenciji osteoporoze pravilna ishrana podrazumeva unos potrebne količine kalcijuma, vitamina D i proteina koji čine gradivni materijal kosti ili matriks.
Kalcijum učestvuje u brojnim procesima u organizmu. Mleko i mlečni proizvodi, morska riba, voće i povrće imaju određene količine kalcijuma. Mleko je glavni izvor kalcijuma i vitamina D, ali dosadašnja istraživanja ukazuju da u prevenciji osteoporoze nema jasne koristi od visokog unosa mleka kod žena nakon pedesete godine života, dok je kod žena mlađih od trideset godina ta korist vidljiva.
Prema rečima profesorke Đurice, u toku godine možemo izgubiti manje od tri odsto naše kosti za godinu dana. Ženski i muški polni hormoni utiču na stimulaciju ćelija koje stvaraju kosti. Kada kod žena nestane estrogena, kost postaje manje čvrsta i lošijeg kvaliteta.
U zdravoj kosti šupljine su male, dok su grede kod kostiju koje su zahvaćene osteoporozom tanke, krhke, kao od stakla.
Profesorka Đurica je istakla da osteoporoza ne štedi kosti, već zahvata sve kosti podmuklo, tiho i neprimetno, kao tihi lopov koji krade vaše kosti. Najčešće zahvata žene starije od 50 godina i žene koje su u menopauzi.
Osteoporoza predstavlja globalni problem. Godišnje se dogodi oko 1,6 miliona preloma u celom svetu, a šansa za prelom u toku života pojedinca je 30 do 40 odsto.
Najčešći prelomi kod žena su na kičmenom stubu, na vratu i na pubičnoj kosti, a 20 odsto ljudi umre u prvoj godini od nastanka povrede ako im ona nije dobro zbrinuta.
– Jedan prelom razvija drugi, a kada se javi drugi javiće se i treći. Rana dijagnostika preloma može da spreči kaskadu drugih preloma. Ovo se naziva „efekat domina“- rekla je profesorka Đurica i navela da Međunarodna organizacija za osteoporozu (IOF) domine slikovite poistovećuje sa pršljenovima.
Veće šanse da obole od osteoporoze imaju žene, starije osobe, ljudi bele rase, kao i oni koji ne unose dovoljno kalcijuma i vitamina D.
Svako ima neke faktore rizika da oboli od osteoporoze. Nepromenljivi faktori su pol, rasa, starost, genetika, maligne bolesti, lična istorija prethodnih preloma, istakla je prof. Đurica i navela da neke navike možemo promeniti i na taj način uticati na dobijanje ove bolesti – ljudi mogu ostaviti pušenje, alkohol, drogu, a važan je i dovoljan unos vitamina D i menjanje sedećeg načina života.
PREPORUČEN UNOS KALCIJUMA U ZAVISNOSTI OD UZRASTA:
Bebe: od rođenja do šestog meseca: 210 mg/dan
od šestog do dvanaestog meseca: 270 mg/dan
Deca i adolescenti: od prve do treće godine: 500 mg/dan
od četvrte do osme godine: 800 mg/dan
od devete do osamnaeste godine: 1.300 mg/dan
Odrasli: Žene i muškarci od 20 do pedesete godine: 1.000 mg/dan
Muškarci od 50 do sedamdesete godine: 1.000 mg/dan
Žene starije od 50 godina i muškarci stariji od 70 godina: 1.200 mg/dan
Više od milion obolelih žena u Srbiji
Osteoporoza u Srbiji je veliki znak pitanja. Smatra se da je oko 1,5 miliona žena starijih od 50 godina u Srbiji obolelo od osteoporoze – istakla je prof. Snežana Đurica.
Za čvršće kosti
Da biste postigli maksimalnu čvrstinu kostiju važna je pravilna ishrana od momenta začeća, pa se to savetuje budućim majkama. Morate nadoknaditi unos kalcijuma i vitamina D, i dozirano se baviti fizičkim aktivnostima. „Prevencija počinje od začeća, pa kroz dojenje i tako ceo život“, rekla je profesorka Đurica.
Prevencija
Prema kriterijumima IOF, preventivne mere zajedničke za sve uzraste su pravilna ishrana, adekvatan unos minerala (dovoljno raspoloživog aktivnog vitamina D), dozirana fizička aktivnost, kao i uklanjanje hormonskih poremećaja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
