Nesanica može biti uzrokovana celim nizom medicinskih stanja, bolovima, pa čak i nekim lekovima, a loša higijena spavanja dodatno je otežava. Vrlo je važno obavestiti lekara o poremećajima sna koji mogu otežati znake primarne bolesti kako bi ih on mogao uključiti u celokupni plan lečenja.
– Depresije su gotovo uvek povezane s poremećajima sna. Ljudi koji pate od teskobe mogu imati poremećaje sna uzrokovane prisilnim mislima, nemogućnošću da se opuste, opsesivnim osećajem brige i preteranom mentalnom aktivnošću. Bipolarni, panični i psihijatrijski poremećaji takođe su povezani s poremećajima sna.
– Bol uzrokovan artritisom i drugim reumatskim bolestima, karcinomima i različitim neurološkim poremećajima poput neuropatije uzrokovane dijabetesom, obično izaziva nesanicu. Želudačni i crevni poremećaji kao što su refluks želudačnog sadržaja i čir na želucu, te stenokardija uzrokovana bolešću srca, mogu izazvati bolove u prsima čija je posledica buđenje u toku noći. Pored toga se za vreme određenih faza sna može pojaviti klaster glavobolje uzrokovane nedovoljnim spavanjem.
– Ostale bolesti koje često imaju noćne simptome i tako mogu uzrokovati nesanicu jesu učestali nagon za mokrenjem uzrokovan povećanom prostatom, nepokretnost uzrokovana paralizom ili Parkinsonovom bolešću, povećana štitna žlezda, moždani udar, te i alkoholizam.
– Još jedan važan razlog zbog kojeg lekara treba obavestiti o poremećajima sna jeste to što ti poremećaji mogu biti uzrokovani ili otežani uzimanjem lekova poput antidepresiva, za regulaciju povišenog krvnog pritiska, lekova za regulaciju srčanog ritma, antibiotika, antihistaminika. Nesanica se obično leči na dva načina: primenom lekova ili bihejviorističkih strategija za uspavljivanje.
Ostale hipnotike bi trebalo koristiti samo kod određenih pacijenata jer se radi o jakim lekovima koji imaju snažan uticaj na kvalitet sna i mogu izazvati teške propratne pojave, uključujući pospanost tokom dana i stvaranje zavisnosti.
Bihejviorističke strategije uključuju ograničavanje spavanja, odnosno mesta na kojem se spava. Osnovna ideja je da se spava isključivo u krevetu, te da krevet služi samo za spavanje. Ukoliko se ne zaspi u roku od otprilike 25 minuta, bilo bi dobro ustati i raditi nešto što smiruje, poput čitanja knjige.
Takvo ograničavanje spavanja će pre ili kasnije dovesti do umora i pospanosti već rano uveče, odnosno do nestanka problema nesanice.
Nesanica nije samo vrlo neugodna nego i opasna. Studije pokazuju da hronična nesanica, odnosno manje od šest ili sedam sati sna za noć, povećava smrtnost, čak da je rizik veći nego kod pušenja, visokog krvnog pritiska ili bolesti srca. Stoga je važno nesanici pristupiti vrlo ozbiljno, kao prema bilo kom drugom medicinskom stanju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
