Spomen-bista prvom srpskom specijalisti psihijatrije dr Vojislavu Subotiću Mlađem otkrivena je juče ispred Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu. Zaslužni za to su zaposleni ove klinike, Srpsko lekarsko društvo i autor biste akademik dr Vladimir Jokanović. Otkrivajući bistu u prisustvu brojnih lekara i gostiju, akademik Jokanović rekao je da je Srpsko lekarsko društvo retko imalo tako značajnog čoveka kao što je bio dr Vojislav Subotić Mlađi.
– Posmatrajući njegov život i njegove gestove ja sam napisao aforizam koji sebi pripisujem, a to važi za sve: Samo ljudi koji imaju dušu mogu lečiti ljude obolele duše, poručio je Jokanović.
Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ Slavica Đukić Dejanović tom prilikom istakla je da kontinuirana edukacija lekara, stvaranje boljih uslova za život pacijenata, ima svoju prošlost i da je treba negovati.
– Ako ne budemo negovali prošlost, neće nam ni budućnost biti baš jasna i korektna prema onima zbog kojih postojimo, a to su bolesne duše naših pacijenata. Ocenili smo da na ulazu najstarije psihijatrijske bolnice na Balkanu bude bista jednog od prvih evropski obrazovanih psihijatara koji je bio i dugogodišnji direktor tada Bolnice za s uma sišavše – rekla je Đukić Dejanović i zahvalila se naporima zaposlenih u klinici i autoru biste što su pomogli da ovo spomen-obeležje ubuduće krasi park klinike „Laza Lazarević“.
– Ova spomen-bista je ne samo izraz zahvalnosti pioniru psihijatrije u Srbiji nego i velikom patrioti, lekaru koji je smatrao svojom dužnošću da stečena znanja primeni u svojoj zemlji i prenese ih mlađim naraštajima – navela je između ostalog u govoru glumica Rada Đuričin.
Današnja psihijatrijska klinika „Laza Lazarević“, kako je istaknuto, nastavlja da neguje tradiciju dr Subotića, ulaže u stalnu edukaciju lekara, zdravstvenih saradnika sa željom da obezbedi što kvalitetniji život svojih pacijenata.
Značajan segment u radu je i Dnevna bolnica, koja prema rečima načelnice dr Aleksandre Đerić prima 90 pacijenata na parcijalnoj hospitalizaciji, koji dođu ujutru i ostaju do dva sata, što znači da se tim pacijentima ne narušava prirodna sredina, a sa druge strane su pod stalnim nadzorom. Još pet puta više pacijenata se kontroliše kroz ambulante Dnevne bolnice.
O životu i radu
Vojislav Subotić se rodio 1866. godine, školovao se za lekara u Beču, a specijalizirao 1892. godine u Parizu. Nakon toga dolazi u Srbiju i počinje da radi kao sekundarni lekar u tadašnjoj Duševnoj bolnici, a zatim i kao upravnik narednih 29 godina. Umro je 1923. godine. Jedan od zapaženijih njegovih referata bio je na 5. Međunarodnom kongresu u Moskvi 1914. godine na temu „Posttraumatskog sindroma kod vojnika nakon balkanskih ratova“. Još kao student pokazao je interesovanje za sudsku psihijatriju. Značajan je i njegov dugogodišnji rad u Srpskom lekarskom društvu. Ovaj vizionar, prosvetitelj, dobrotvor, lekar iskusio je i ličnu tragediju. Izgubio je sina i suprugu od tifusa 1914. Kao svoj doprinos narodu odlučuje da svoju nepokretnu imovinu daruje kao legat Srpskom lekarskom društvu, a njegova želja za pomaganje ratne siročadi, udovica, lekara bila je toliko jaka da nije želeo svoju zaveštanu imovinu da troši, te je umro u materijalnoj oskudici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
