Kvalitet u senci sukoba izdavača i Ministarstva prosvete

Podsetimo, Predlog zakona o udžbenicima koji je vlada usvojila u aprilu, mesec dana kasnije je povučen iz skupštinske procedure zbog, kako je rečeno, pritiska privatnih izdavača udžbenika. Nova verzija zakona, kako se nezvanično pominje, vrlo brzo bi mogla da se ponovo nađe u parlamentu.

Ivić kaže da je zbog klinča koji je nastao između Ministarstva prosvete i izdavača skrenuta pažnja sa ključnih aspekata koji se tiču kvaliteta udžbenika, napominjući da cilj zakonskih rešenja nije da ograničavaju profit već da „nateraju izdavače da trčeći trku za profitom, učestvuju u trci za kvalitet“. Prema njegovim rečima, u nacrtu je dobro rešeno pitanje dostupnosti udžbenika, ali ne i članovi koji se odnose na njihov kvalitet.

– Tender za stručnu komisiju koja će pisati standarde kvaliteta udžbenika je već raspisan, a niko od 200 ljudi koji su se javili, po mom mišljenju nije stručan za taj posao.     Ti ljudi su verovatno stručni za svoj predmet, ali u Srbiji ima najviše desetak osoba koje znaju šta su standardi kvaliteta. Ako se ne nađe način da se taj tender poništi, cela priča o kvalitetu će pasti u vodu. Jer standardi kvaliteta udžbenika i procedura njihove primene su ključni za regulisanje kvaliteta – navodi Ivić.

On zamera piscima nacrta zakona što nisu predvideli postojanje specijalizovanih izdavača udžbenika, koji bi u tom poslu videli dugoročni interes, negovali svoje autore i urednike i razvijali interni sistem kontrole kvaliteta. Ivić tvrdi da perspektivu stalnog ulaganja u izdavaštvo udžbenika može da ima samo specijalizovani, ali ne i opšti izdavač, kakvih će biti mnogo, jer je nacrt zakona otvorio mogućnost da svako može da se bavi tim poslom, ukoliko je registrovan za izdavačku delatnost.

Ivić kaže da će biti problem da se na listi ocenjivača nađu kompetentni ljudi, jer će deo biti „potrošen“ za izbor komisije koja će birati pomenutu listu, a stručnjaka za ovu oblast je ionako malo u Srbiji. Drugo ograničenje je zbog toga što je zakon, iz opravdanog straha od korupcije, restriktivan po pitanju ko može da bude na listi ocenjivača (odredba o sukobu interesa). 

On pohvaljuje nameru da se lista ocenjivača bira javno, ali napominje da u nacrtu postoji nesaglasnost između kategorija standarda kvaliteta i kvalifikacija onih koji se mogu naći na listi. Ivić kritikuje i što u proceduri odobravanja udžbenika nema nijedne instance koja proverava mišljenje komisije za ocenu rukopisa (ranije je to bio Nacionalni prosvetni savet). To praktično znači da ministar samo aminuje njihovu odluku, jer Ministarstvo prosvete nema stručnih, niti kadrovskih kapaciteta da proverava mišljenje komisije.

U novoj verziji nacrta zakona Ministarstvo nije odustalo od ideje da se konkurs za   udžbenike raspisuje svake četvrte godine, što je bila jedna od ključnih zamerki izdavača. Ivić se slaže da takvo rešenje nije dobro, jer će ograničiti izdavačke kuće da sprovode inovacije i menjaju ono što se u praksi pokaže kao loše.

inistarstvo je promenilo član koji je predviđao da u katalogu odobrenih udžbenika mogu biti samo naslovi za koje se opredele nastavnici iz škola koje pohađa najmanje 15 odsto učenika određene generacije. Taj procenat je sada spušten na pet odsto, ali će i to „zatvoriti“ vrata inovativnim udžbenicima, što će, prema mišljenju Ivića, imati direktne efekte na kvalitet. On smatra da će pri odabiru udžbenika male, seoske škole biti marginalizovane, jer će mišljenje nastavnika iz gradskih škola biti odlučujuće.

– Rešenje da svi učenici istog razreda u jednoj školi koriste isti udžbenik negativno će uticati na rad škola koje imaju izdvojena ili kombinovana odeljenja, jer seoske škole nemaju šansu da odaberu šta im odgovara. Evo zašto je to važno. U Srbiji, na primer, ima oko 500 odeljenja sa četvororazrednom kombinacijom, a u takvoj situaciji učitelj treba da ima priliku da izabere udžbenik sa dobro sastavljenim zadacima kako bi učenici jednog razreda mogli sami da rade, dok on predaje đacima drugog razreda – objašnjava Ivić.

Po njegovom mišljenju, problematičan je i član zakona koji predviđa da izdavač dostavi po jedan primerak udžbenika svakoj školskoj upravi, kako bi škole mogle da se opredele po kojim će knjigama raditi.

– Nemoguće je da za tri meseca, koliki je rok od dostavljanja primerka do biranja, škole budu dobro obaveštene i na osnovu toga prave izbor. To će biti samo formalno, a i dalje će se udžbenici birati na osnovu simpatija prema izdavačima i autorima – ukazuje Ivić i dodaje da će namera države da ograniči cenu i obim školskih knjiga posredno negativno uticati na kvalitet.

Kratki rokovi

Ivić smatra da su rokovi za izradu novih udžbenika kratki.

– Rok za izradu novih udžbenika, od trenutka raspisivanja tendera do uvršćavanja u katalog odobrenih udžbenika je deset meseci. Samo na proceduru odobravanja „otpada“ četiri meseca. Faktički za izradu novih udžbenika ostaje samo šest meseci, što je apsolutno nedovoljno – smatra Ivić.

Dobre strane

– U Nacrtu zakona o udžbenicima dobro je rešena dostupnost udžbenika svim kategorijama učenika. Takođe je dobra definicija udžbenika. Plan udžbenika, ako se sprovede je takođe u redu. Pohvaljujem i rešenja koja se odnose na besplatne udžbenike – kaže Ivan Ivić.