Morate da zaradite poverenje evropskih obaveštajaca

Matej Van Der Berselar, penzionisani pripadnik holandske obaveštajne službe i konsultant za razvoj integriteta u kompaniji „Cedar-Advisors“, na poziv Beogradskog centra za bezbednosnu politiku učestvovao je na panel-diskusiji koja je pokušala da odgovori na pitanje – Kakve službe bezbednosti su potrebne Srbiji? O stanju domaćeg bezbednosno-obaveštajnog sistema i transformacije kroz koju će morati da prođe na putu evropskih integracija Matej Van Der Berselar je govorio za Danas.
– Tačno je da ne postoje striktni pravni uslovi koje srpske obaveštajne službe moraju da ispune na putu ka Evropskoj uniji. Ipak, vaše službe moraju da imaju nekog ko veruje u njih i ko može da ih predstavi u evropskom krugu obaveštajnih službi. Evropske službe se oslanjaju na ono što čuju jedna od druge. One će doneti svoju odluku u zavisnosti od iskustva koje imaju iz saradnje sa vašim službama. Posmatraće koliko su pouzdane vaše informacije, koliko brzo odgovarate na pitanja, da li postoji neutralno telo koje kontroliše zakonitost i integritet njihovog rada. Takođe, analiziraće se profesionalizam. Primera radi, šta bi srpske obaveštajne službe uradile ukoliko bi od evropskih kolega dobile osetljive informacije o Rusiji. Da li bi te podatke podelili sa ruskom stranom? Dakle, nema formalnih pravnih uslova, ali daleko od toga da ne postoje nikakvi standardi – kaže Van Der Berselar.
*Da li će odnos koji naše službe imaju sa ruskim morati da se promeni?
– S jedne strane, obaveštajne agencije se nalaze u službi onih koji vode politiku zemlje. Oni su njihovi pomoćnici u neku ruku. Ali, istovremeno ukoliko bi se desilo da zapadne službe naiđu na informaciju o, recimo, opasnosti koja preti građanima Rusije, oni će kontaktirati njihove obaveštajce. Kada je u pitanju bezbednost građana, ne postoje gotovo nikakve prepreke da međusobno komuniciramo. Možda jedini izuzetak u svetu je Severna Koreja, sa kojom obaveštajne službe zapadnih zemalja nemaju nikakav kontakt.
*Koliko tajnovitosti bi trebalo da bude u radu obaveštajnih službi?
– Što manje moguće. Od javnosti morate da sakrijete imena svojih saradnika, informacije o načinu na koji prikupljate podatke i ko su konkretne mete vaših akcija. Primera radi, službe mogu da kažu da nadgledaju aktivnosti radikalnih islamista. Mogu čak i da podele informaciju da nadgledaju njihovu internet komunikaciju, da im slušaju telefonske razgovore i prate kretanja. Ono što ne smete da podelite je o kome se konkretno radi. U svakom slučaju – ime izvora informacija je svetinja. Čak ni prilikom brifingovanja ministara, nikada se ne otkrivaju imena izvora. Samo se daje indikacija o poreklu podatka i nivo njihove pouzdanosti. U suprotnom, službe ne bi imale izvore.
*Kako se gradi integritet u obaveštajnim službama?
– Dobrom selekcijom kadrova. Temeljna psihološka ispitivanja potencijalnih kandidata eliminišu nestabilne osobe koje, na primer, imaju tendenciju ka zavisnostima. Takođe je neophodno ispitati sklonosti osoba koja se prijavljuju na posao – kakav odnos imaju sa komšijama ili sa ženom, da li se kockaju, da li su u dugovima. Ako kandidati prođu kroz takav ozbiljan sistem provere, može se sa velikom verovatnoćom doći do pravog kandidata. Akademske kvalifikacije se podrazumevaju. U celom tom procesu politika ne sme da igra nikakvu ulogu.
Vuk Jeremić

Saradnja sa muslimanskom zajednicom sprečava terorizam
*Šta u ovom trenutku predstavlja najveću pretnja po evropsku bezbednost?
– Teroristi koji ulaze u Evropu pod plaštom izbegličkog talasa i organizuju napade poput onog koji se dogodio u Francuskoj. Obaveštajne službe i policije moraju da sarađuju sa muslimanskom zajednicom kako bi onemogućili takve napade.