Site name

Ivan Novosel, programski direktor Kuće ljudskih prava iz Zagreba, za Danas o autoritarizmu, "sorošoidima" i poziciji građanskog društva

Strani plaćenik je svako ko tera vlast da radi po zakonu

U normalnom demokratskom društvu vlasti je u interesu da ima stabilnu i jaku opoziciju ka će je terati da bude bolja

Moramo imati u vidu da smo pojedinačno toliko mali i beznačajni u svetskim okvirima da bi se gurali u nacionalističke torove - kaže za Danas Ivan Novosel, programski direktor Kuće ljudskih prava iz Zagreba.

1

Piše: Miloš Miljković

Beograd 06. decembar 2016. 14:01

Sa jednim od najpoznatijih građanskih aktivista iz Hrvatske govorili smo o povratku regiona u devedesete, stanju u medijima i matrici za stvaranje autokratije na eks-ju prostoru.

*Nedavno je u Srbiji objavljeno istraživanje koje je pokazalo da je šest od sedam ljudi autoritarno i da smatra da nam je potrebna čvrsta ruka. Kako komentarišete ovaj podatak?

Srbija nije izuzetak, taj zabrinjavajući trend prisutan je u svim bivšim jugoslovenskim republikama. To proizilazi iz istorijskog nasleđa, jer ovaj prostor nikada nije imao realno iskustvo demokratije; uvek su to bile diktature ili različite vrste autokratija. Zato kod nas ljudi ne razumeju značaj građanske participacije, i to da treba da budu aktivni i između dva izborna ciklusa, jer građansko društvo mora da bdi i kontroliše vlast.

*Ima li u Hrvatskoj Soroševih plaćenika?

Naravno, imamo strane plaćenike, "sorošoide", izdajnike... To su obično organizacije, mediji i pojedinci koji propitkuju vlast i koji je teraju da radi u skladu sa ustavom i zakonima. Režim etiketiranje koristi kao temeljnu denuncijaciju, jer je to najlakši način da se neko diskredituje. Tu se, nažalost, vraćamo u ne tako davnu prošlost.

*Imate li osećaj da su se devedesete vratile?

Da, po političkoj garnituri i retorici. Komparativno, situacija nije potpuno ista kao devedesetih, jer više nismo svi zajedno u jednoj političkoj tvorevini zvanoj Jugoslavija. Sada je svaka nacija dobila svoju državu i ne vidim neku realnu opasnost da bi moglo da dođe do ratnog sukoba. Međutim, trenutno betoniranje u diskursu devedesetih znači da ne idemo napred. Moramo imati u vidu da smo pojedinačno toliko mali i beznačajni u svetskim okvirima da bi se gurali u nacionalističke torove.

*Koja je matrica za formiranje autokratije?

Uništiš medije, označiš sve koji kritički misle kao izdajnike, diskredituješ opoziciju izmišljenim skandalima i dobiješ potpunu kontrolu nad društvom. U normalnom demokratskom društvu vlasti je u interesu da ima stabilnu i jaku opoziciju koja će je terati da bude bolja. To se kod nas ne događa.

*Dakle mediji su ključni faktor u začetku i razvoju autokratije?

Da, jer mediji i novinari nisu nezavisni u obavljanju svog posla. Oni prenose informaciju ali je i interpretiraju, a trebali bi je interpretirati u skladu sa javnim interesom. Dakle, ako neki premijer ili ministar uradi nešto što je protivzakonito, onda je odgovornost novinara ne samo da objavi tu informaciju već da je i na određen način iskritikuje. To je ono što naši političari ne trpe.

Bunt treba iskoristiti

*Šta mislite o građanskim protestima Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd"?

Dobro je da ljudi pokazuju bunt prema autoritarnom načinu uzurpacije javnog dobra. Međutim, u smislu dinamike društvenih pokreta postavlja se pitanje šta raditi nakon bunta, na koji način nezadovoljstvo usmeriti prema nečemu što će biti produktivno i što će doneti korist za zajednicu. O tome treba razmišljati.

 

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

borik

07. decembar 2016.

Ivane svaka ti je na mestu. Svešto si rekao za lijepu tvoju vredi i za moju državicu.