U Srbiji je danas više na snazi autocenzura nego cenzura, a cenzure je bilo u svim vlastima koje pamtim od kad se bavim novinarskim poslom – kaže nam Snežana Đorđević, urednica TV Kopernikus, u poslednje vreme sve gledanije televizije i autorka popularnog tok šoua “Glasno i jasno”.
Vaša televizija je dugo važila za medijsku kuću blisku vladajućoj stranci. Da li vam je to smetalo ili pomagalo u radu?
– Na televiziji Kopernikus počela sam da radim pre tri godine, nakon što je TV Avala prestala sa radom. Tada sam pisala i za magazin ‘’Grazia’’, ali mi je nedostajala televizija na kojoj sam radila dugi niz godina. Oduvek sam se samo bavila novinarstvom u različitim redakcijama. Počela sam na Radio Beogradu u omladinskoj emisiji ‘’Niko kao ja’’, a zatim sam uporedo radila na drugim beogradskim radio stanicama, kao i na televiziji – RTS-u, u zabavnoj redakciji i u satelitskom programu a zatim na Trećem kanalu gde sam vodila emisije ‘’Podne popodne’’, ‘’Pozdrav iz Beograda’’, radila intervjue sa poznatim ličnostima, snimala putopisne reportaže. Kada sam došla na TV Kopernikus nisam mnogo razmišljala o političkoj opciji te televizije. Želela sam samo da se bavim novinarstvom i da dam svoj doprinos unapređenju programa. Na moju sreću, naišla sam na podršku u tome. Mislim da se donekle može slediti sopstveni put uprkos zahtevima medijske kuće. Na takvu atmosferu u medijima sam navikla odavno, radeći na Trećem kanalu, RTS-u, pre i za vreme Miloševića, potom na YU info kanalu, TV Pink, TV Avali.
Činjenica je da u poslednje vreme na TV Kopernikus možemo videti i emisije gde gostuju neistomišljenici vlasti. Jedna od njih je i vaša emisija “Glasno i jasno”. Da li mislite da u Srbiji vlada cenzura, odnosno, kakvo je vaše mišljenje o trenutnim medijskim slobodama?
– Sa svakim možete razgovarati ako znate šta hoćete, ako imate meru i poštovanje prema sagovorniku. A treba znati kako im prići, i na koji način postaviti pitanja. Mislim da svakome treba pružiti šansu da kaže svoje mišljenje na civilizovan i argumentovan način, bez vređanja neistomišljenika. Moji gosti to osećaju i nisam do sada imala neprijatnosti. Cenzure je oduvek bilo, samo je menjala svoj oblik. Pamtim periode na Trećem kanalu sa istaknutim crnim listama u redakciji, kada nije mogao da se emituje čak ni putopis pre nego što ga ne pogleda glavni i odgovorni urednik, kada su novinari krišom čitali opozicioni list… Danas je više na snazi autocenzura zbog straha novinara koji su, čini mi se u sve težem materijalnom položaju. A izgleda se to nažalost, neće uskoro promeniti…
Povremeno vodite emisiju “Na kafi sa Đukom” kada je Vladimir Đukanović odsutan. Kako vam se sviđa ta emisija i da li mislite da novinar može istovremeno biti i član stranke?
– Ranije sam češće menjala Đuku dok nisam imala autorsku emisiju. Imala sam veliki unutrašnji otpor prema tome jer nisam želela da me gledaoci upoređuju sa kolegom niti da me povezuju sa političkim angažovanjem. Sa druge strane, to je bio izazov da isprobam sebe u toj zahtevnoj ‘’ulozi’’. Nadam se da sam uspela da izgradim sopstveni stil koji nije u vezi sa stavovima gledalaca koji se javljaju, niti u vezi sa Đukom. Za mene je nespojivo da novinar bude član bilo koje stranke. Iznad svega treba da budu činjenice i objektivnost. Ali, pitanje je koliko to današnja medijska scena podržava.
Jednom ste rekli da vam nedostaje “Utisak nedelje”. Mnogima nedostaje, ali je pitanje: zašto za “Utisak” nema mesta ni na jednoj srpskoj televiziji. Kakvo je vaše mišljenje: ko je najveći kočničar “Utiska”?
– Svako ko se profesionalno i ozbiljno bavio novinarstvom, nije propuštao da gleda ‘’Utisak nedelje’’. Iako je ta emisija opstajala u politički turbulentnijim vremenima, ne razumem zašto više nije na programu kada se danas potencira na tome da živimo u stabilnoj Srbiji. U ‘’Utisku’’ su mogla da se čuju vrlo različita mišljenja i to od najvećih intelektualaca Srbije i regiona. Mogu samo da kažem da je šteta što ‘’Peti oktobar’’, u koji sam verovala, nije doneo slobodno novinarstvo.
Ljudi koji gledaju vašu emisiju čude se kako ste “veoma normalna osoba”, što je kompliment na srpskom medijskom nebu. Da li je danas teško biti normalan na televiziji?
– Hvala što mislite da je kompliment da sam ja neko ko je ‘’veoma normalna osoba’’. Ponekad se preispitujem da li je Srbiji dobro i poželjno biti ‘’normalan’’. Ne znam kako sam ostala takva pored svega šta smo preživeli i pored onog šta nam se dešava. Jednostavno, teško me je pokolebati u nekim stavovima, ne menjam lako mišljenje o ljudima i svetu oko sebe. Iako stalno ‘’maštam o boljem sutra’’, vrlo brzo se vratim u stvarnost. Trudim se da realno rasuđujem, nikada me nije interesovala popularnost koju donosi televizija, a ni ja nisam težila ka tome. Drago mi je što su gledaoci i kolege prepoznali vrednost onog šta radim i kako radim. Kada dobijete kompliment od kolege koga veoma cenite u novinarstvu, a da ga pri tom lično ne poznajete, znate da ste uradili pravu stvar u karijeri.
Druge televizije
Šta volite da gledate na drugim televizijama?
– Od informativnog programa, gledam Dnevnik RTS-a, Vesti B92, emisiju ‘’Oko’’. Od ostalih sadržaja, filmove na kablovskoj televiziji HBO. Veliki sam ljubitelj filma i pozorišta, i žao mi je što više ne pratim profesionalno kulturu kao nekada. Ponekad se šalim sa kolegama da smo priključeni na informacije 24 sata. Volela bih da se tako priključim na kulturu i umetnost …
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
