Postrojenje je pušteno u rad prošle godine, a rezultati govore da je posle prerade ova voda čistija od savske. To znači da pozitivno utiče i na čistoću Save, što nije nezanemarljiva činjenica. jer se Beograd snabdeva vodom za piće upravo iz Save.
U toku je investiranje u tzv. liniju mulja koja će davati i određenu energiju potrebnu za ovo postrojenje. Samo postrojenje značajno je za strane investitore, i upravo na osnovu toga i proizvodnja bi trebala da ima odrednice da potiče iz ekološki zaštićene sredine. Inače, ranije je sva kanalizacija, i fekalna i industrijska, odlazila u Savu, što je ovu reku svrstavalo u jednu od zagađenijih.
Pre dve godine sanirana je deponija piritne izgoretine kod Orašca koja je sadržavala teške metale. To je bila velika opasnost za sav živi svet u vodi. Srećom, našao se kupac za piritnu izgoretinu, koja potiče iz Zorkinih pogona. Gradska deponija na Dudari posle gotovo tri decenije odlaganja otpada, zatvorena je na veliko olakšanje Šapčana. To je nekadašnja udolina, sa šumom i zelenom površinom na 30 hektara koja je bila prirodna brana dimovima iz Zorke. Svakog dana ovde se istovaralo oko stotinu tona raznog otpada i smeća, ali nije postavljena folija, što je stvaralo velike probleme zbog podzemnih voda i blizine Save. Sada se ovde planira rekultivacija i podizanje velikog parka.
Nova regionalna deponija kod Sremske Mitrovice planirana je za 250.000 stanovnika, i urađena je po svim ekološkim standardima. Postavljena je folija, deo otpada se reciklira, a prethodno je otpad selektovan u Šapcu i Mitrovici. Godišnje se na ovu deponiju iz Šapca dopremi oko 30.000 tona raznog otpada. Planira se i nabavka linije za separaciju koja će doprineti boljem poslovanju regionalne deponije. U samom Šapcu, zahvaljujući ekološkom opredeljenju lokalne samouprave, postavljena su 44 reciklažna ostrva, gde su izdvojeni kontejneri za papir, plastiku i drugi otpad. Velika novina je i odnošenje smeća i otpada sa seoskog područja, ukupno 50 sela sa oko 60.000 stanovnika. Iz Mačve je samo za pola godine preuzeto oko hiljadu tona, iz Pocerine 120 tona otpada i ukupno 20 tona ambalažnog otpada. To će mnogo značiti za seosku sredinu, gde su ranije stvarane brojne divlje deponije, a pokazalo se prilikom poplava 2014. godine da su kanali i vodni tokovi bili prepuni raznog otpada, posebno plastike.
Šabac više nema problema ni sa štetnim gasovima iz Zorke. Ugašena je fabrika Obojene metalurgije, a Mineralna đubriva su višestruko smanjila raniju proizvodnju, pa je višestruko smanjeno zagađenje vazduha. Dve gradske toplane od oko 60 megavata kao energent koriste gas, što je značajno smanjuje zagađenja nego kada se koristio mazut. Takođe, šabačka bolnica na oko 30.000 kvadrata u svojoj energani više ne koristi mazut, kao ni hotel Sloboda sa oko 12.000 kvadrata. To su bili veliki zagađivači vazduha, a znatno je smanjen broj domaćinstava koji koristi čvrsta goriva za grejanje. Postavljeno je oko 200 kilometara gasovoda koji praktično dopire do najvećeg broja kuća, a trenutno je na gasovod priključeno oko 2.500 domaćinstava.
Kompost i gas od smeća
Uveliko se razmišlja i o postrojenju za kompostiranje, gde bi se organski otpad pretvarao u kvalitetno đubrivo, a moguća je i proizvodnja gasa za zagrevanje ili proizvodnju struje. Naime, oko 60 odsto zapremine i oko 27 odsto težine ukupnih količina otpada od 30.000 tona, jeste tzv. zeleni i organski otpad. Troškovi deponovanja otpada u Mitrovicu iznose oko milion evra, tako da bi se brzo isplatila ulaganja u kompostanu, primarnu selekciju otpada i recikliranje.
Zelena oaza na 300 hektara
Sa samo četiri kvadratna metra zelene površine po stanovniku Šabac ne ispunjava osnovne standarde u ovoj oblasti. Protekle dve godine na postojećim zelenim površinama posađeno je oko dve hiljade sadnica raznog drveća, ali najveći ekološki poduhvat jeste projekat „Sava park“. Predviđeno je da se zeleni pojas obuhvati čak 300 hektara, od novog mosta duž Save do Kočinog kanala, što je 4,5 kilometara atraktivne obale. Zeleno područje ima potencijal da promeni mikroklimu grada i omogući aktivizaciju vazduha, vode i tla. To će doprineti i zaštiti od visokih podzemnih i nadzemnih voda, i uspostavljanje mreže ekoloških koridora kroz grad. Predviđena je i rekultivacija bivše gradske deponije Dudara, a realizacijom projekta znatno će ojačati turistički potencijali Šapca. Okosnica kreiranja parka je sport i rekreacija, što će omogućiti svim generacijama Šapčana da koriste zelene površine Sava parka.
Ovaj projekat se realizuje uz pomoć sredstava opštine Šabac
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
