Site name

Ministarstvo kulture: Utrostručiti izdvajanja za lokalne medije

Ministarstvo kulture i informisanja najavilo je da će se zalagati da se izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonom o budžetu za 2018. godinu obezbede dodatni transferi lokalnim samoupravama za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, kako bi medijima bilo na raspolaganju najmanje jedan odsto budžeta.

1

Piše: Fonet

18. april 2017. 15:31

Ministarstvo kulture: Utrostručiti  izdvajanja za lokalne medije

Foto: Medija centar

Na osnovu sprovedenog istraživanja, Ministarstvo je saopštilo da su opštine i gradovi Srbije, van Kosova i Metohije, za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja izdvojili od 0,01 do 2,81, ili u proseku 0,37 odsto budžeta za ovu godinu.

Samo 18 gradova i opština u budžetu za 2017. godinu opredelilo je između jedan i dva odsto za projektno sufinansiranje medija.

Rekorder po dodeli novca poreskih obveznika za medije je Novi Pazar sa 2,81 odsto budžeta ili 56,4 miliona dinara.

Potom sledi Kovačica, koja je planirala 2,1 odsto godišnjih rashoda, ili 15 miliona dinara za medijske konkurse, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture i informisanja.

Opštine Gadžin Han, Kostolac, Rekovac i Smederevska Palanka odgovorile su Ministarstvu kulture i informisanja da za projektno sufinansiranje medija nisu planirali sredstva, dok iz Požarevca, Arilja, Žitorađe, Ćićevca i Priboja nisu poslali odgovor.

U apsolutnom iznosu najviše novca za medije izdvaja Beograd, 76 miliona dinara, što je svega 0,08 odsto gradskog budžeta.

Pošto su izdvajanja za medije u lokalnim samoupravama pre povlačenja države iz vlasništva na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima bila višestruko veća, Ministarstvo kulture i informisanja smatra da je minimum novca koji treba garantovati medijima jedan odsto budžeta, što je trostruko više od ovogodišnjeg proseka. 

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.

19. april 2017.

Mojoj malenkosti i verovatno drugim clanovima javnosti nije jasno insistiranje vaseg ministarstva da na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima obezbedite, s jedne strane, povlačenja države iz vlasništva u medijskim organizacijama, i, s jedne strane, finansiranje delatnostih tih medijskih organizacija, izmedju ostalog, i putem sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa. Ako ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine, i ako se ma koja usluga, po pravilu, pruza uz naknadu, onda se i audio-vizuelna medijska usluga u uzem smislu treba da pruza uz naknadu, u logicnom - trzisnom sistemu. Jer, korisnik audio-vizuelne medijske usluge je operator ili pruzalac elektronske komunikacione usluge, koji koristi tu uslugu za pruzanje TV radio-difuzne usluge (uslovnog pristupa) ili kablovske TV usluge krajnjim korisnicima (gledaocima). Drugim recima, po tom sistemu, krajnji korisnik bi placao pretplatu svom operatoru, pruzaocu komunikacione usluge, a on svim pruzaocima mediskih usluga cije programske ili medijske signale prenosi, pa bi se izbeglo nepotrebno i nepravicno sufinansiranje, tj. drzavna pomoc. Cini mi se da je Ministarstvo kulture i informisanja trebalo da sprovede istrazivanje o mogucnosti logicnog (trzisnog) finansiranja delatnosti medijskih organizacija, u sistemu (lancu) proizvodnje, prenosa i koriscenja javnih informacija, imajuci u vidu da su i mnoge novinske organizacije u fazi prelaska sa stampanih na elektronska (digitalna) izdanja.