Site name

Istoričar Čedomir Antić u razgovoru za Danas, povodom obeležavanja 150 godina od predaje ključeva četiri grada knezu Mihailu na Kalemegdanu.

Antić: Srpske vlasti vode politiku koju odobravaju Velike sile

Preuzimanjem uprave u gradovima Kneževina Srbija je stekla faktičku samostalnost

8

Piše: Miloš Simić

19. april 2017. 08:00

Foto: Medija centar

Uprkos činjenici da je srpska autonomija počivala na međunarodnim ugovorima, isprava Osmanskog carstva i Rusije, a posle sklapanja Pariskog mira iz 1856. i na garancijama šest Velikih sila, ona je bila široka ali nezaokružena, govori za Danas Čedomir Antić istoričar i docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ovih dana se manifestacijom Dani Beograda obeležava 150 godina od dobijanja ključeva Beograda, Smedereva, Kladova i Šapca (6. aprila, prema novom, a 19. aprila prema starom kalendaru 1867. godine). Predaji ključeva i oslobođenju Srbije prethodio je incident na Čukur česmi i nešto kasnije predaja fermana knezu Mihailu u Carigradu.

U najvećim gradovima bili su stacionirani osmanski garnizoni, na najviše ustanove države bili su upereni ne samo topovi već su bile i u dometu pušaka. Pored političkih, garnizoni u gradovina nosili su i ekonomske teškoće. Grad nije mogao da se razvija pošto je njegova polovina bila pod upravom strane vojske. U podeljenom gradu delovale su dve policije i dva sudska sistema. U godini kada je u Londonu napravljena prva stanica metroa, beogradsku varoš bombardovali su turski topovi. Pogodili su i Sabornu crkvu. Stojan Novaković, u budućnosti jedan od najvećih evropskih istoričara epohe, umesto da uči na Sorboni ili Oksfordu, stajao je tada na barikadi, podseća Antić.

* Koliki je značaj i ugled Srbija i njen knez uživala u regionu i ostatku Evrope u to doba?

*Mihailo Obrenović bio je došljak među evropskim vladarima. Sin kneza poteklog iz naroda - trgovca stokom i ustanika. Ipak, on je bio učen i profinjen, oženjen za Juliju Hunjadi, potomkinju Ugarskih kraljeva. Kada je kneginja Julija posetila London u sastavu misije za vreme prve krize oko gradova, stala je pred kraljicu Viktoriju prethodno odbivši da je poseti zajedno sa suprugom osmanskog ambasadora.

Srbija je bila bastion balkanske slobode. Država sa najvećim indeksom useljavanja u Evropi. Srbi i Sloveni sa juga zvali su je „Slobodija”. Predvođena knezom Mihailom i njegovim „ministrom prezidentom“ Ilijom Garašaninom (verovatno najvećim srpskim političarem od 1804. do danas), Srbija je postala osnivač i okosnica Prvog balkanskog saveza u kome su se oko nje okupule Grčka, Rumunija i Crna Gora.

* Da li je danas Srbija izgubila podršku evropskih zemalja koju je imala u to doba i zašto?

Vremena su se promenila. Kakva god Srbija bila, ona danas ne može imati podršku koju je nekada imala. Treba reći da Srbija osim izolovane Rusije ni tada nije imala veliku podršku. Samo u to vreme nisu postojali nacionalni pokreti Albanaca i Muslimana/Bošnjaka, Vatikan je uzaludno podržavao trulu Habsburšku monarhiju, hrvatski nacionalni pokret je bio u nastanku i nije imao demokratsku legitimaciju ni masovnost, nije postojala ujedinjena Nemačka… Čak ni tada Francuska i Velika Britanija mogle su da podržavaju italijansko ali ne i srpsko ujedinjenje… Ipak, “Srbija je tada bila mlada”, bila je revolucionarna, njen knez je bio konzervativac ali i rodoljub posvećen narodnom osobođenju i ujedinjenju. Društvo srpske slovesnosti (preteča SANU) primilo je u svoje redove Garibaldija što nam danas služi na čast, ali je tada širom Evrope bilo viđeno kao što bi danas bio prijem kalife Ibrahima, pa je pod stranim pritscima ovo društvo moralo biti zabranjeno…

* U literaturi se navodi da je Beograd bio revolucionarni centar na području Balkana. Da li je kroz period od dva veka (od početka ustanka, pa do današnjih dana) Beograd zadržao poziciju centra Balkana?

Beograd je danas u odnosu na okruženje veći i uticajniji nego što je bio šezdesetih godina 19. veka. U ono vreme Beograd je bio prestonica slobodne države i prirodno je da su nevoljnici iz bugarskih, osmanskih i habsburških zemalja dolazili ovde. Bugarski revolucionari imali su pomoć da štampaju svoje novine i organizovali su sopstvenu vojnu formaciju… U međuvremenu, raspale su se Velike sile koje su tlačile balkanske narode, ali su ostale bogate i moćne. Danas u okruženju od Srba manji narodi imaju svoje države. Bivše velike sile ih poržavaju u obespavjivanju i asimilaciji srpskog naroda koji je komunistička diktatura ostavila izvan granica srpske domovine. To su te velike rezlike.

* S obzirom na to da je okršaj Srba i Turaka na Čukur česmi bio povod za konačno razrešenje pitanja srpske slobode, da li i u savremeno doba moraju da se dese ovako snažni povodi za promene u društvu ili se oni mogu izvesti i na drugi način?

Osmansko carstvo nije moglo ni želelo da se reformiše. Alternativa oslobođenju Beograda bilo je ukidanje Srbije i obespravljivanje naroda koji je skupo stekao slobodu. Niko normalan rado ne ide u rat, bio je potreban veliki povod. Tako je i danas. Kada se NATO sâm raspusti i novac od oružja uplati afričkoj i aziskoj sirotinji biće drugačije. Naši stari su govorili „na kukovo leto”.

* Da li i u kojoj meri srpske vlasti ovakvim vođenjem politike odstupaju od slobodarski ideja državnika koji su stvarali temelj srpske države?

Srpske vlasti vode politiku koju odobravaju Velike sile (SAD, Ruska Federacija i SR Nemačka). I devedesetih godina 20. veka Srbija je lako, uprkos otpora savezne vojske i vlade, prihvatila ukidanje jugoslovenske države za koju je palo dva miliona Srba. Trebalo je vremena da Srbija prihvati da će million Srba u okruženju biti obespravljeno ili proterano, a da će drugi milion imati autonomiju koja će biti pod stalnim pritiskom te da će čitavi nacionalni pokreti biti utemeljeni, a rasističke politike velikih sila zasnovane na rasističkoj mržnji prema Srbima i Srbiji. Da, Srbija je izdala evropske vrednosti kada je prepoznala u Brozu i Miloševiću legitimne vođe, da, Srbija je te velike vrednosti napustila i kada je prodala narod Srpske Krajine i kada se odrekla Srba sa Kosova i Metohije… Samo, pitanje je šta bi doslednom politikom Srbija dobila, koliku bi cenu morala da plati i da li bi uopšte mogla da je plati.

Dani Beograda

Tradicionalna manifestacija Dani Beograda biće održana od 16. do 19. aprila na Beogradskoj tvrđavi. Tokom četiri festivalska dana posetioci će moći da uživaju u tri koncerta. Vrata svih gradskih institucija biće otvorena. Izložba povodom 150 godina otkad su turske vlasti predale ključeve grada bila bi smeštena u Donjem gradu na Kalemegdanu i u blizini Letnje bine. Na platnima će se nalaziti dokumenti, grafike i sve u vezi s pomenutim događajem.

povezane vesti

komentari (8)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

politika - tuđi interesi ispred interesa građana Srbije

19. april 2017.

Iliti, vode politiku protiv interesa sopstvenih građana ali ispunjavaju agende moćnika. I ništa im ne možemo. Ili ipak...

katica

19. april 2017.

vreme je pokazalo da nismo sposobni da stvorimo "normalnuz državu". Bili i ostali nesocijalizovani (opasni po okolinu). Evo samo jedna slika te nesocijalizivanosti (nesposbnost da se živi po pravilima, zakonima,...) upucan vozač BUS u glavu (metak ostao u lobanji, on jedva preživeo. A ko ga je upucao? Prijatelj i kolega s posla. Zašto? Zato što nije hteo da ga pusti da u BUS (koji je vozio) unese prase! Drug mu kaže "šta ti ćeš meni da zabraniš da u vozilo unesem prase, sad ćeš da vidiš svog Boga...", izvadi pištolj i puca drugu u glavu..

Primarius

19. april 2017.

E, da je tako, ali nije. Umesto da odaberemo jednu Veliku silu i sledimo njenu politiku (uz njenu zaštitu)., mi očijukamo malo sa jednom, malo sa drugom Velikom silom, pa nas obe doživljavaju kao neiskrene (što i jesmo) i kao rezultat, preziru nas i pritišću sa svih strana.

Milan Ovsistanin

19. april 2017.

"Na Kukovo leto". Kada je kapetan Kuk krenuo na svoje poslednje putovanje, pozdravio se na ispraćaju sa: "Vidimo se na leto!". Nije se vratio, jer je poginuo na Havajima.

KizaL

19. april 2017.

Prica,prica,prica...a da treba nesto konkretno da se uradi,sigurno ne bi....

vlada

19. april 2017.

Istoricar Antic malo preteruje kada je u pitanju nas danasnji odnos prema Velikim silama kao i nas nezavidni polozaj koji poredi sa Srbijom za vreme Milosa Obrenovica. Ni tad nije bio laksi polozaj Srbije, pa je Srbija opstala ne vidim razlog zasto se to ne bi desilo ni sada

Boban

19. april 2017.

Otkud je 2 miliona Srba poginulo za zajednicku drzavu?! Kako takvu glupost moze da izgovori profesionalni istoricar? U Prvom sv.ratu ogromna vecina nasih ljudi se borila da oslobodi svoju zemlju. Zanemarljivo malo je to cinilo za buducu SHS. U Drugom sv.ratu je bilo vise onih koji su se borili za Jugoslaviju. Ali od milion poginulih u Jugoslaviji u tom ratu, oko polovina su Srbi. Cak i da su se svi stradali za Jugu -- sto je nemoguce jer su mnogi pobijeni u logorima mimo svoje volje -- taj broj bi bio drasticno ispod 2 miliona. Malo zdrave pameti gospodine istoricaru Anticu.

Stana Ruzic

02. maj 2017.

U velikoj meri logican pregled nase proslosti. Da, istina je bolna jer svaka zrtva boli a mnogo smo zrtvovali. Dosta toga lezi u nasoj blagoj i pitomoj religiji na jednoj strani i potkupljivim i izdajnckim dusama, na drugoj. Na kraju moramo da pomenemo uticaje mnogobrojnijih naroda ciji se interesi ostvaruju preko nasih ledja. Borba!