Site name

U Medija centru obeležena osamnaesta godišnjica pogibije 16 zaposlenih u državnoj televiziji

Tužilaštvo blokira istragu smrti radnika RTS-a

Bombardovanje zgrade RTS-a predstavlja državni zločin prema sopstvenom narodu u kom svi krivci nisu procesuirani.

4

Piše: V. Jeremić

Beograd 20. april 2017. 18:09

Foto: Fonet

Za osamaest godina koliko je prošlo od tog zločina, potvrđeno je da su radnici RTS-a žrtvovani, rekla je Žanka Stojanović, majka Nebojše Stojanovića, jednog od 16 radnika javnog servisa koji su poginuli 23. aprila 1999. godine kada je NATO gađao zgradu televizije u Aberdarevoj ulici u Beogradu.
Ona je, govoreći na komemoraciji koju je povodom osamnaestogodišnjice bombardovanja RTS-a organizovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije, istakla da tužilaštvu ne pada na pamet da osobe koje nisu evakuisale zgradu televizije treba da odgovaraju.

- Tužilac Zoran Đošan je zagubio nove dokaze koje su mu dostavile porodice žrtava, pa iz tog razloga ne može da pokrene istragu. Međutim on istovremeno ne želi da zatvori slučaj zbog kako kaže "poštovanja prema porodicama". Zapravo, tužilaštvo na taj način sprečava porodice da se obrate međunarodnim institucijama koje bi mogle otkriju istinu - kaže Stojanović.
Sreto Malinović, penzionisani general ratne avijacije je istakao da, vojnički gledano, zgrada RTS-a nikako nije mogla da bude okarakterisana kao legitiman cilj.

- Onaj ko je odabrao RTS za cilj je zločinac i treba mu suditi - naveo je Malinović, dodajući da on nema nikakva saznanja o tome da li je vojna komanda znala da će zgrada televizije te noći biti bombardovana. S druge strane, on je naglasio da ne postoji nikakvo opravdanje za ljude koji nisu učinili dovoljno da se zaštite zaposleni u televiziji.

Dragan Šutanovac, predsednik Demokratske stranke i nekadašnji ministar odbrane je rekao da se u javnosti pojavio niz informacija vezanih za bombardovanje televizije koje naprosto nisu tačne.

- Jedna od njih je i da je neko presreo komunikaciju između pilota aviona koji je gađao televiziju i NATO baze. To naprosto nije tačno. Ja sam iz razgovora sa čelnicima NATO saznao da takva komunikacija ne postoji - kazao je Šutanovac.

Zoran Živković, predsednik Nove stranke i u vreme bombardovanja gradonačelnik Niša je više puta naglasio da za NATO bombardovanje nema opravdanja.

- Ludilo Miloševićevog režima nikako nije moglo da se reši bombardovanjem nevinih ljudi. S druge strane, nema nikakvog opravdanja za svesno žrtvovanje naših ljudi - kazao je Živković.
On je istakao da je NATO još u oktobru 1998. godine sastavio spisak meta i da se na tom spisku nalazila i zgrada televizije.

- Savezna Vlada je na osnovu tog spiska izdala naredbu broj 37 o evakuaciji tih objekata. Upravo zbog nesprovođenja te naredbe je i bivši direktor televizije Dragoljub Milanović dobio deset godina zatvora - naveo je Živković.

Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM je izrazio žaljenje zbog toga što niko iz tužilaštva nije prisutan, pošto "bi ih valjalo pitati na koji način su zamrzli postupak".
- Ustavna žalba je jedini put, koliko god bilo nisko poverenje u rad Ustavnog suda. Jedino tako može da se dođe do Međunarodnog suda pravde u Strazburu. Ovde nema efikasne istrage i još mnogo je otvorenih pitanja na koje tužilaštvo nije odgovorilo - naveo je Antonijević.

Rade Radovanović, novinar Danasa koji je tokom bombardovanja izveštavao za radio Slobodna Evropa podelio je sa okupljenima razgovor koji je dan nakon gađanja zgrade RTS-a vodio sa tadašnjim ministrom informisanja Aleksandrom Vučićem.

- On je bio veoma potrešen. Rekao mi je da mu je majka te večeri bila na poslu u zgradi televizije. Naveo je da nije znao da će RTS biti bombardovan, ali mi je kazao i da zna ko je imao tu informaciju. Onda je redom krenuo da nabraja ljude iz rukovodstva RTS-a Milanović, Komrakov, Jovan Ristić, Dušan Vojvodić - ispričao je Radovanović.

Kada je, kako dodaje Radovanović, kazao Vučiću da će sva ta imena da navede u izveštaju, Vučić mu je rekao da će mu to biti poslednji izveštaj.

- On je pokazao rukom ka plafonu i rekao: "NJima nije dosta mrtvih"- naveo je Radovanović.
Pre debate, u Medija centru je prikazan dokumentarni film Janka Baljka o pogibiji 16 radnika RTS-a "Anatomija bola".

 Milanović je bio zadnji šraf u državnom zločinu

Zoran Janić, autor knjige "Tišina u Aberdarevoj" je kazao da je pogibija radnika RTS-a državni zločin. "Tom poduhvatu bila je neophodna logistika u kojoj je Dragoljub Milanović samo poslednji šraf", kazao je Janić. On je dodao da se u Srbiji ne može doći do istine i da se upravo iz tog razloga opstruiše istraga kako se ne bi otišlo u Strazbur.

povezane vesti

komentari (4)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Vreme je za odluku

21. april 2017.

Legitimni ciljevi - voz u Grdekičkoj klisuri, kasetnim bombama na pijacu punu gradjana, bolnice, mostovi u Novom Ѕadu., drugom po veličini gradu na Kosmetu kako rekoše, pribatno kuce, fabrike....pa gradjani Ѕrbije, hocemo li u NATO? Bez togs nema ulaska u EU, dakle?

scoby

21. april 2017.

Ma kakav Sud u Strazburu, pa sad su Bler i Šreder naši veliki ''''''''prijatelji''''''''... Svaka čast Radetu Radovanoviću, nažalost u Srbiji je za to što je rekao, danas potrebna velika hrabrost.

goran

21. april 2017.

drzavni zlocin ili ne ono sto je najvaznije da izvsioci barbarskog zlocina nisu sudjeni niti i jedna optuuc\znica protiv njih podignuta pred medjunarodnim sudom . To je poazavajuca istina a to ko je odve znao a ko nije je nistavno . Strazno je da nijedna vlast posle toga pa iona Kim Un Vucica zajedno sa svim tim nevladimin organizacijama koje se "brinu" o ljudkim pravima nije podnela tuzbu medjunarodnom sudu pravde da se zlogincima sudi po komandnoj odgovornosti za ratne zlocine ucinjene na teritoriji SR Yu 1999

Topličanin Milan

21. april 2017.

Ne znam, zašto se stavovi ove žene stalno iznose u javnost kao nešto što je nepobitna istinba, kao dogma o kojoj se ne sme reći ništa što nije u skladu sa njenim nakaradnim shvatanjem bombardovanja Srbije a time i RTS-a? Zašto se, ako je to nečija uredjivačka politika, ne da isti prostor i onim roditeljima čija su decas nastradala na drugim radnim zadacima? Zašto se ne postavlja pitanje KO JE NJIH ŽRTVOVAO? Zar je samo sin Žanke Stojanović žrtva? Zašto se ne objave i oni komentari koji se ne slažu sa shvatanjem i stavovima ove gospodje? Da li je to ono nezavisno novinarstvo? Zacrtamo jedan stav, "ukopamo" se iza odredjene ličnosti i politike a potom se zatvore usta svima koji drugačije misle?