Doskočili masovnom prepisivanju đaka

Ali ne zbog težine zadataka već jer su se nadležni dosetili da „doskoče“ prepisivanju tako što su napravili nekoliko varijanti testova sa identičnim pitanjima, ali su ona bila izmešana.

Umesto uobičajenog testa sa ukupno 20 pitanja iz biologije, istorije, geografije, fizike i hemije, za svaki predmet su napravljeni blokovi od pet ili četiri zadatka, pa je bilo nemoguće da se đaci domunđavaju pomoću unapred dogovorenih znakova.

I dok deca masovno tvrde da su ih „zeznuli“, pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković podseća za Danas da se na kombinovanom testu godinama unazad najlakše prepisivalo i da su takvu praksu hteli da svedu na najmanju meru.

– To je dogovor Ministarstva prosvete i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja da bismo sprečili prepisivanje. Ove godine smo dosta diskutovali i o koncepciji testova, naš cilj nije bio da budu preteški, niti da sadrže „trik“ pitanja. Od kolega sa terena smo dobili komentare da su ove godine testovi bili drugačiji, zanimljiviji, da je moralo da se misli – kaže Nedeljkovićeva.

Još jedna promena u kombinovanom testu je veći broj takozvanih otvorenih zadatka, u kojima se od učenika tražilo da dopišu odgovor umesto da preovlađuju pitanja „na zaokruživanje“.

Đaci beogradske OŠ „Josif Pančić“ sa kojima smo juče razgovarali saglasni su da je istorija bila najteža, a posebno pitanje u kojem je među četiri ponuđena, trebalo da zaokruže tačan odgovor na pitanje šta je antisemitizam. Kažu da su razmišljali da li je reč o netrpeljivosti prema Jevrejima ili predrasudama prema Romima. Na naš komentar da će se odrasli zapanjiti što to nisu znali, horski su odgovorili: „To nismo učili u školi!“. Ipak, đaci tvrde da kombinovani test u celini nije bio težak, da je skoro polovina pitanja „iz opšte kulture“, da im nisu tražili sitnice već opšte stvari.

– Test je bio sličan probnom, ali je u svakom predmetu bio po jedan ili dva zadatka sa naprednog nivoa, koji nisu mogli da reše svi učenici. Ipak, mislim da jednu trećinu testa može da uradi i onaj ko se uopšte nije spremao, a dve trećine oni koji su dolazili na pripreme u školi i „prešli“ zbirku pripremnih zadataka. U većini zadataka je trebalo da se dopiše odgovor, ali to nije zahtevalo da mnogo pišemo već najčešće jednu ili dve reči – rekla nam je učenica Sara Crnomarković, koja je kao vukovac završila ovu školu, a namerava da upiše XIII gimnaziju.

Njen drug Dario Orozović, inače vrlo dobar đak, osim pomenutog zadatka iz istorije imao je muke i sa hemijom, za koju kaže da mu je jedan od najtežih predmeta. Posebno je zadovoljan kako je uradio test iz matematike, na kome očekuje 14 poena, od mogućnih 20. Dario bi voleo da upiše smer fizioterapeutski tehničar, a ukoliko ne bude imao dovoljno poena, druga želja mu je XV gimnazija.

– Učenici koji su bili dobri đaci i kojima nisu poklanjali ocene bez previše spremanja su mogli dobro da urade završni ispit. Najvažnije je da pohađaju pripremnu nastavu. Naša škola je jedna od najboljih u Srbiji, imamo odlične nastavnike koji su nas dobro pripremili – rekao nam je Dario.

Direktor OŠ „Josif Pančić“ Milan Bajić kaže da u toj školi ove godine malu maturu polažu 163 đaka i da su sva tri dana testiranja prošla bez problema.

Na sajtu Ministarstva prosvete po završetku testiranja bila su objavljena samo rešenja, ali ne i testovi. Pomoćnica ministra prosvete Vesna Nedeljković kaže za Danas da je takvu odluku doneo Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja zbog bezbednosti. U toj instituciji rečeno je Danasu da će testovi biti objavljeni na njihovom sajtu tek nakon završetka male mature.

Dragana Stanojević, iz Centra za ispite u Zavodu, ističe da se preduzima niz bezbednosnih procedura da bi se sprečile eventualne zloupotrebe, a jedna od njih je i tajnost testova dok se završni ispit u potpunosti ne okonča. Ipak, pojedini sajtovi objavili su fotografije testova slikane mobilnim telefonom, a nadležni poručuju da su oni koji su to dozvolili, bilo direktori ili dežurni nastavnici – prekršili proceduru. Direktori su obavešteni da je takvo ponašanje nedozvoljeno, a Vesna Nedeljković podseća da je ministar prosvete Mladen Šarčević već prvog dana završnog ispita jasno poručio da će svaka zloupotreba biti kažnjena.

Ranije je bila praksa da se testovi i rešenja objavljuju odmah po završetku ispita, ali su nakon afere „provaljenih“ testova i više lažnih dojava da su se testovi mogli kupiti na ulici uoči polaganja, sa ciljem da se matura „sruši“, nadležni odlučili da ih drže u tajnosti dok se ceo postupak ne okonča.

Podrška Lipkovskom

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštila je juče da je neprijatno iznenađena zahtevom Ministarstva prosvete za smenu predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta Aleksandra Lipkovskog.

„Neverovatni su nam i razlozi koji su navedeni. Upravo ovo Ministarstvo i njegovi činovnici predstavljaju sinonim za javašluk, kašnjenja i probijanje svih mogućih rokova. Smatramo da je Lipkovski svojim znanjem, stručnošću i ličnošću, doprineo podizanju ugleda samog Saveta u očima stručne javnosti. U najvećoj meri zahvaljujući i njemu, NPS predstavlja najznačajniji korektivni faktor u radu samog Ministarstva prosvete. Smena predsednika Lipkovskog predstavljala bi ućutkivanje glasa razuma“, poručili su iz tog sindikata.