Usvajanje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije još je na čekanju – do izbora novog direktora Agencije. Ovo antikorupciono telo ostalo je bez direktora u decembru 2016. godine, nakon čega je usledio neuspeli pokušaj Odbora Agencije da izabere novog.
U međuvremenu je za četiri člana Odbora prestao mandat, što znači da ih sada ima samo dvoje od devetoro. Pošto je za odlučivanje potrebna većina, odnosno pet glasova, Odbor do izbora novih članova ne može da donosi odluke. Rokovi za usvajanje Zakona su odlagani u više navrata u protekle tri godine, a trenutni nacrt je stigao na javnu raspravu u oktobru 2016. godine. Ministarstvo još nije uputilo Nacrt Vladi Srbije na dalje postupanje.
Predstavnici Agencije novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kažu da je ideja novog zakona da ojača njihovu efikasnost i nezavisnost, ali i da uvede jasnija i stroža pravila u odgovornosti funkcionera. Kašnjenje vide kao „odsustvo volje da se ubrza proces“.
Iz Ministarstva pravde navode da pre sledećeg koraka žele saglasnost novog rukovodioca i dodaju da bez mišljenja direktora Agencije ne mogu da formiraju finalni tekst Nacrta, koji može biti u velikoj meri drugačiji od sadašnjeg. Potrebno je i usaglašavanje sa preporukama i komentarima sa javne rasprave.
„Sve to ukazuje nažalost na jedan pasivan pristup Ministarstva i odsustvo volje da se ubrza sam proces i napokon dođe do donošenja zakona“, kaže Verka Atanasković, v. d. direktora Agencije. „Ne može da se vezuje za jednog čoveka i jednog direktora, jer je to pre svega stvar institucije.“
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija i član radne grupe koja je pripremala Nacrt zakona, kaže kako razume želju da se uzme u obzir mišljenje novog direktora i članova Odbora Agencije, ali da to nije neophodno.
Još 2013. godine Vlada Srbije je Ministarstvu pravde dala 12 meseci da pripremi Nacrt i pošalje ga na usvajanje. Rok je istekao sredinom 2014, bez da se nešto promenilo, a predstavnici Agencije su u julu te godine sami izradili model zakona i predali ga Ministarstvu pravde. Početkom 2015. godine Ministarstvo je formiralo radnu grupu kojom je predsedavala Tatjana Babić, tadašnja direktorka Agencije. Sastanci grupe su često odlagani zbog velikog broja članova koji je bio potreban za konsenzus, a rad je usporen i predlaganjem drugačijih rešenja od onih iz modela Agencije.
Nemanja Nenadić kaže da su problem bile razlike u mišljenju između Agencije i Ministarstva: „Bar polovina odredbi nije bila predmet opšte saglasnosti. Ministarstvo s jedne i Agencija s druge strane su imali više predstavnika u radnoj grupi i najčešće su imali suprotstavljena stanovišta“.
Iz Ministarstva navode da je ovim nacrtom postignut balans između stavova svih strana, kao i da je „postignuta saglasnost svih članova radne grupe oko suštinski bitnih odredbi“.
NacrtNacrtom je predviđeno da se izveštaji o imovini i prihodima, osim za funkcionere, njihove supružnike i maloletnu decu, podnose i za roditelje, usvojitelje i punoletnu decu, kao i za druga povezana lica, gde Agencija bude smatrala potrebnim. Preporuke za razrešenje funkcionera, ukoliko Agencija, na primer, utvrdi da su istovremeno obavljali dve nespojive funkcije, nisu bile obavezujuće u sadašnjem zakonu, a promena nema ni u Nacrtu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
