Foto: Dragan Antonić/FoNetMinistar za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić rekao je u intervjuu FoNetu da sistem jedinica lokalnih samouprava ove godine ima višak od oko 2.486 zaposlenih, ali da racionalizacija neće biti sprovodjena samo otpuštanjima, već i reorganizacijom i optimizacijom rada.
„Srbija jeste krenula napred i mislim da ove teme, koliko god za neke bile pogodno tle za kritiku, nisu bile toliko bolne koliko u startu izgledaju“, ocenio je Ružić.
S druge strane, prema njegovim rečima, moramo povesti računa da je prethodnih godina, pa i decenija, zloupotrebljavana mogućnost da se za jedno te isto radno mesto izmisle različiti nazivi, pa je na kraju izračunato da smo imali 3.700 definisanih radnih mesta.
Imate na primer, radno mesto čuvar muzeja iz Uzun Mirkove ulice, ilustrovao je Ružić i poručio da su „takve stvari nedopustive“.
On je najavio katalog radnih mesta koji će 31.jula biti usvojen na sednici Vlade Srbije i ocenio da je to „dobar preduslov da se mnoge stvari dovedu na mesto“.
„Činjenica je da sa tim novim katalogom dobijamo ujednačena radna mesta, a taj broj je sada sveden na 800 ili 900“, precizirao je Ružić.
On smatra da je to „dobar pokazatelj da je moguće neke stvari urediti i da se jedan te isti rad vrednuje na ravnomeran način“.
Prema rečima Ružića, u jedinicama lokalne samouprave „zaista postoji želja da se odluka o racionalizaciji sprovede“.
Postoje, međutim, neke lokalne samouprave koje, „osnivanjem raznih fantomskih preduzeća, dozvole da to takozvano partijsko zapošljavanje bude kancer koji izjeda supstancu“.
To je nešto što Vlada sistemski mora da predupredi, predočio je Ružić i napomenuo da njegovo i Ministarstvo finansija mogu normativno i funkcionalno da utiču na te stvari.
I Vlada će morati da se pozabavi time, predviđa Ružić, naročito izveštajem Fiskalnog saveta, koji je ukazao na veliki nivo duga akumuliran godinama.
Upitan o problemu neefikasne javne uprave u pružanju usluga građanima, Ružić je odgovorio da „svaka revolucija, koja se pokrene, ili uspe, ili pojede svoju decu“.
„Ne treba na to gledati sa podozrenjem ili na negativan način“, rekao je on i ocenio da je „veoma značajan projekat e-beba, gde u 54 porodilišta širom Srbije porodilja i supružnik koji dođe sa njom odmah dobiju sestru zaduženu sa upravne stvari“.
„Mi smo sada krenuli u dobrom pravcu, prva sledeća faza biće povraćaj PDV na bebi opremu i roditeljski dodatak“, najavio je Ružić, ističući da će se to sve rešavati na jednom mestu.
„Mnogo će lakše biti kada građanin dođe na jedno mesto da registruje firmu, plati porez…ili bilo šta što je neka upravna stvar. Na tom polju ćemo raditi dosta, jer to, ne samo da olakšava građanima, nego u velikoj meri smanjuje i korupciju, koje na žalost svuda ima“, rekao je Ružić.
On smatra i da je Nacionalna akademija za stručno usavršavanje zaposlenih u javnoj upravi „veoma značajna stvar“, na kojoj intenzivno radi sadašnja premijerka, i najavljuje u septembru ili oktobru donošenje zakona koji će regulisati to pitanje.
„Biće jasno postavljeni kriterijumi kako edukovati one koji rade u javnoj upravi. I ne samo njih, već i one koji se nalaze na položajima, pa čak i političke funkcionere“, objasnio je Ružić i procenio „da ćemo uspeti da ta takozvana partijska zapošljavanja prosto isčeznu“.
Upitan o primedbama ljudi sa juga centralne Srbije, naročito iz opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, da su vlasti u Beogradu zaboravile na njih, Ružić je priznao da to „jeste senzitivna tema“.
„Mislim da država nikad nije zaboravila na ono što je strateški važno za ovaj deo juga centralne Srbije“, rekao je Ružić i podsetio da su „upravo albanski lideri apelovali da se bojkotuje popis“.
Taj smo taj problem razrešili u najboljoj meri i veri, u saradnji sa OEBS, britanskom ambasadom i SAD, kada su strani eksperti ustanovili okvirni broj populacije u Bujanovcu, Preševu i Medveđi koji je za nekih pet odsto odudarao od procene Zavoda za statistiku.
„Time smo demonstrirali, kao država, da svaka kritika koja dolazi prosto ne stoji“, rekao je Ružić i ocenio da „sva kolektivna i manjinska i sva prava koja zadiru u sferu ljudskih prava jesu zagarantovana mnogo više u ovoj državi nego u nekim drugim, svim manjinama, pa i albanskoj“.
Ukazujući da je u registru političkih stranaka, šest stranaka sa albanskim prefiksom, Ružić je konstatovao da je bojkot popisa “ doveo do toga da se Nacionalni savet Albanaca praktično prepolovi u broju i da sredstva koja dobijaju budu takođe prepolovljena“.
„Ali, to nije bila odluka države, njima ni na koji način prava nisu bila suspendovana“, predočio je Ružić, koji se nada da će „Albanci mnogo mudrije pristupiti izborima za Nacionalni savet, koji će biti sledeće godine“.
On je rekao i da se ne može zaboraviti na većinski narod, „dakle na Srbe i na one probleme sa kojima se oni suočavaju“.
Imajući u vidu, pre svega, „rad bezbednosnih službi ove države“, Ružić je uveren da se na teritoriju centralne Srbije nikada više neće preliti ono što se „događa, što se dogodilo ili što će se dogoditi na teritoriji Kosova i Metohije ili teritoriji Makedonije“.
On, istovremeno, ističe da bi trebalo „intenzivirati razgovore“ i „otvoriti neka pitanja koja nas tište“ i objašnjava da „identična pitanja tište i Srbe i Albance i u Bujanovcu i u Preševu i u Medveđi“.
To su, pre svega, manjak radnih mesta i nemogućnost da se dovedu ozbiljni strani investitori, precizirao je Ružić i ukazao da, „čak i kada se pojave nova radna mesta, dođe do birokratskih začkoljica koje spreče da investitori dođu“.
„Kada ozdravi ekonomija na ovako malom prostoru, onda prosto ne postoji razlog za bilo koje sučeljavanje ili podizanje tenzija za neke nacionalne ili međunacionalne razmirice“, uveren je Ružić, koji ne bi rekao da postoji bilo kakav problem u Bujanovcu u komunikaciji između Srba i Albanaca.
„Možda je tačno da prolaze jedni pored drugih, ne sede u istim kafićima, ali u svakom slučaju ne postoji neko nerazumevanje koje bi bilo alarmantno“, smatra Ružić.
„Lokalne samouprave funkcionišu na način koji je propisan našim zakonima“, istakao je Ružić, ali je primetio da „ponekada imamo nekih političkih ispada određenih albanskih lokalnih lidera, koji prosto ne procenjuju i ne shvataju da njima nije predsednik ni Rama, ni Tači, nego Aleksandar Vučić“.
„I to je nešto što, u svakom slučaju, govori o njihovoj političkoj neodgovornosti i infantilnosti“, ocenio je Ružić, „ali je činjenica da priznaju ovu državu prosto satkana u nekim zahtevima“.
Upitan kako se kontroliše trošenje novca koji Nacionalni saveti dobijaju iz republičkog budžeta, Ružić je odgovorio da sigurno ima nepravilnosti, iako to pitanje nije u nadležnosti njegovog ministarstva.
On je najavio otvaranje ove teme na sastanku Saveta nacionalnih manjina za nedelju dana u Beogradu, ali i izradu novog Zakona o nacionalnim savetima, „kojim ćemo sagledati i locirati sve te neuralgične tačke“ i uvesti u praksu nova rešenja, „kako se ovakve stvari ne bi događale“.
„Za državu Srbiju, kao buduću članicu Evropske unije (EU), veoma je važno da i Ustav i zakoni omogućavaju mnogo više prava nego što postoje u nekim državama koje jesu članice EU“, istakao je Ružić.
„Kako ta prava koriste predstavnici nacionalnih manjina u skladu sa zakonom, to je već pitanje za njih, ali i za državu i za državnu reviziju“, naglasio je Ružić, koji misli da to jeste problem, ali nije suštinski.
Mislim da je rešiv i da će barem jednim delom upravo biti rešen donošenjem tog zakona, zaključio je Ružić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
