Još pre dve godine Bošnjačko nacionalno veće (BNV) je na svečanoj sednici u Sjenici donelo odluku da ovo bude godine obeležavanja stogodišnjice od održavanja Sjeničke konferencije.
Pripreme su ušle u završnicu. U čast tog događaja osnovana je i održana likovna kolonija „Sjenica 2017“, završeni su konkursi i proglašeni pobednici za najbolje grafičko rešenje plakata i najbolju pesmu, minulog vikenda održana je svečana sednica BNV i okrugli sto posvećen Sjeničkoj konferenciji, a završnica je planirana za oktobar kada će biti održan naučni skup posvećen tom konferenciji na kojoj je doneta Sjenička deklaracija.
Priča je počela 13. i 14. avgusta 1917. godine u Sjenici. Tada su 12 gradonačelnika i predsednika sandžačkih opština (uglavnom age i begovi) usvojili deklaraciju kojom se od Austrougarske traži da se Sandžak otcepi od Srbije i Crne Gore i pripoji BiH. U tom dokumentu piše da je „priključenje Bosni i Hercegovini naša nepoklebljiva želja, istovremeno jedino razumno rešenje koje treba sprovesti do kraja“. Ušesnici konferencije su zahtevali izdvajanje Sandžaka iz Srbije i Crne Gore jer je „sasvim neprirodno otcepiti Sandžak od Bosne, okupirati ga i podeliti između Srbije i Crne Gore“. Za ovaj zahtev, u dokumentu, predviđena je i alternativa „u slučaju da našim zahtevima na koje mi imamo pravo, a nama iz nekih nepoznatih razloga ne može biti udovoljeno, mi tražimo samoupravljanje Sandžakom“.
Austrougarska nije mogla da udovolji ovom zahtevu, jer je bila poražena strana u Prvom svetskom ratu. Posle završetka rata i oslobođenja Srbije, većina učesnika Sjeničke konferencije je zbog „veleizdaje“ i „antidržavnog delovanja“ sa ciljem otcepljenja, osuđena na višegodišnje robije. Pomilovanje je stiglo 1921. godine od strane kralja Aleksandra Karađorđevića.
Početak obeležavanja stogodišnjice Sjeničke deklaracije, počinje da se tumači kao novo Ugljaninovo zagovaranje autonomije ove oblasti, ali i da varniči između političkih neistomišljenika. Istina, prilikom svih dosadašnjih zahteva za autonomiju i specijalni status Sandžaka BNV i njen predsednik Sulejman Ugljanin pozivali su se na taj dokument. Kada je pre dve godine doneta odluka da se ova godina proglasi za godinu obeležavanja stogodišnjice Sjeničke konferencije, Ugljanin je rekao da se te godine „srelo 12 gradonačelnika Bošnjaka da razmotri, ono što i mi danas radimo, a to je težnja da obezbedimo dugotrajni mir i razvoj Sandžaka za sve građane koji u njemu žive, kao i da sprovedemo važnu reformu političkog sistema u Srbiji“, ali smatra da je to tada bio „civilizacijski čin legitimno izabranih predstavnika građana Sandžaka“.
U BNV kažu da organizovanje svih aktivnosti ima cilj „očuvanje sećanja sandžačkih Bošnjaka na tu konferenciju i podizanje svesti o njenom značaju za ostvarivanje prava Bošnjaka“. Ideju da Sandžak bude samostalna regija, izdvojena iz sastava Srbije i Crne Gore (sada „moderna prekogranična regija po evropskim standardima“), povlači se od početka Ugljaninovog političkog delovanja (referendum u oktobru 1991. o autonomiji Sandžaka sa pravom priključenja nekoj od republika SFRJ, ali i uvođenje 20. novembra kao Dana Sandžaka – održavanje Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka 1943. godine u Pljevljima). Kada je u pitanju ovaj događaj, Ugljanin i njegovi saradnici obavezno tada podsećaju da su sva antifašistička veća posle rada dobijala svoje države, jedino je ZAVNOS ostao bez toga i Bošnjaci uskraćeni za svoju državu.
Za svih ovih dvadeset sedam godina političkog delovanja Ugljanin ulaže napore da dokaže da postoje „neraskidive veze“ ovog dela Srbije i BiH, pozivajući se i na dokument od pre jednog veka. To je potvrdio i u pismu srbijanskom ministru prosvete sa zahtevom da Veće ministara BiH bude garant kvalitetnog obrazovanja na bosanskom jeziku u Srbiji.
I na svečanoj sednici BNV, minulog vikenda, Ugljanin se vratio u prošlost i odluku Berlinskog kongresa, kojom je Sandžak ušao u sastav Srbije i Crne Gore nazvao dokumentom „u celofanu“.
– Danas se taj celofan otvara, jer hoćemo da vidimo ko smo i gde smo. Pitanje šta se tada desilo treba da otvore naučnici, a mi ćemo da podržimo sve ono što kaže nauka. Bošnjaci kao deo jedinstvenog korpusa sa Bošnjacima u BiH traže da budu jezičak na vagi u mirnom rešavanju jugoslovenske krize i evropskom putu Srbije – rekao je Ugljanin i naglasio da očekuje i od Srbije i od Crne Gore „da pomognu Bošnjacima da dobiju svoja prava i tlo pod nogama. Bošnjaci su Crnoj Gori dali puni doprinos evropskim i evroatlatskim integracijama i ponosni smo na to što se ona odvojila od Miloševećeve terorističke mašinerije, koja je pretila da uništi ceo Balkan. Zato sa pravom očekujemo da Crna Gora sada i nama pomogne“.
U kalendaru BNV 13. i 14. avgust 1917.godine zapisani su kao dani od posebnog značaja za sandžačke Bošnjake.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
