Poverenik: Otkloniti kontradikcije

Ona su izvor dilema u vezi sa pravom na zaštitu podataka o ličnosti i izvor ugrožavanja tog prava.

Rukovodioci zdravstvenih ustanova obraćaju se Povereniku suočeni sa zahtevima policije i tužilaštava, koji se pozivaju na Zakonik o krivičnom postupku ili Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, da im stave na raspolaganje podatke o zdravstvenom stanju pacijenata, što kod njih, s obzirom na odredbe Zakona o pravima pacijenata izaziva dileme – smeju li dati te podatke na zahtev ili ih mogu dati samo uz pristanak pacijenta odnosno na osnovu odluke suda.

Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, navodi Poverenik, zdravstveni podaci spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka koji se mogu obrađivati samo na osnovu slobodno datog pristanka, a bez pristanka samo ako je to zakonom izričito propisano.

I Zakonom o pravima pacijenata posebno je zajemčeno pravo na poverljivost ličnih podataka i izričito propisana obaveza čuvanja poverljivosti podataka, od koje oslobađa samo pristanak pacijenta ili odluka suda, navodi Poverenik.

S druge strane, kako ističe, Zakonikom o krivičnom postupku propisano je ovlašćenje za prikupljanje podataka koje tužilac može prikupljati sam ili preko policije. Reč je o generalnom ovlašćenju koje se ne odnosi posebno na podatke o ličnosti pacijenata.

Zakon o pravima pacijenata je poseban zakon (lex specialis) s obzirom na to da je obrada podataka o zdravstvenom stanju u ovom zakonu posebno uređena u odnosu na opštu odredbu o prikupljanju podataka Zakonika o krivičnom postupku.

Zakon o pravima pacijenata je i potonji zakon (lex posterior) s obzirom na to da se izmene Zakonika nisu odnosile na predmetne odredbe o pristupu podacima, objašnjava se u saopštenju.

Po odavno utvrđenim principima tumačenja odnosno primene zakona: Lex specialis derogat legi generali i lex posterior derogat legi priori, moralo bi biti jasno da norme Zakona o pravima pacijenata imaju prvenstvo.

Što se Zakona o sprečavanju nasilja u porodici tiče, tim zakonom jeste propisana obaveza nadležnog policijskog službenika da proceni rizik neposredne opasnosti i da pri tom naročito vodi računa o tome da li je mogući počinilac mentalno bolestan ili zloupotrebljava psihoaktivne supstance.

Međutim, propisana je mogućnost konsultovanja samo centara za socijalni rad, ne i zdravstvenih ustanova, a pogotovo nije propisana njihova obaveza da daju podatke pacijenata.

Shodno tome, ni odredbe ovog zakona ne mogu podrazumevati isključivanje obaveze zdravstvenih radnika koja je propisana Zakonom o pravima pacijenata.

Poverenik je podsetio da na problem ne ukazuje prvi put, da se obraćao republičkom javnom tužiocu i ministru zdravlja, ali da su očekivani rezultati u smislu izmene zakona izostali.